НАЛАЗИ СЕ У ЊЕГОВОЈ КУЋИ: Музеј Јована Цвијића чува сећање на великог научника
Меморијални музеј Јована Цвијића отворен је у кући у којој је велики географ и научник живео и радио на Копитаревој градини.
Саграђен је 1905. године по нацртима и жељама самог Цвијића.
Музеј данас чува сећање на овог великог научника светског гласа, каже Марија Петровић из Музеја Јована Цвијића.
-Цвијић је био један од наших најзначајнијих географа, научника, један од првих осам професора са Београдског универзитета, касније ректор, члан и председник Српске краљевске академије, такође почасни доктор и члан многих других академија и универзитета у свету, објашњава Марија Петровић.
Заслугом Јована Цвијић (1865-1927), стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту − увала, поље, понор, хум, долина, јама.
Цвијићева кућа са баштом се и данас издваја лепотом и ретким биљним врстама.
-Музеј Јована Цвијића на Копитаревој градини, налази се у породичној кући у којој је научник живео са својом супругом, Љубицом Крстић. Оно што је специфично за ову кућу јесте да је ово једна од можда најбоље сачуваних примера сецесије, како ентеријера тако и екстеријера. Уједно сачувана је и башта у којој се данас налази стабло јапанског багрема које је старо више од 120 година и које је засадио лично Јован Цвијић, рекла је Петровић.
Салон и соба Цвијићеве супруге Љубице су задржале аутентичан изглед до данас, а у једном делу Цвијићеве куће је постављена изложба о животу, путовањима и истраживачком раду чувеног српског научника.