ЗДАЊЕ БОГАТЕ И БУРНЕ ИСТОРИЈЕ: Стари двор као симбол Краљевине Србије

Ово дело архитекте Александра Бугарског градио је краљ Милан у знак обележавања признања Србије као краљевине. Ово здање има богату и бурну историју, неколико пута је рушено и обнављано, али и након тога је једна од најлепших зграда и симбол Београда.

– Стари двор саградио је краљ Милан Обреновић у тренутку када Србија добија статус краљевине. Србија је била кнежевина од 1830. до 1882. године. 1882. године, дотадашњи кнез Милан Обреновић постаје краљ Милан Обреновић и његова жена, кнегиња Наталија - краљица Наталија Обреновић. Кнез Милан управо и тим поводом гради нови двор, нову палату да обележи тај веома значајан догађај, а то је проглашење краљевине и он ангажује Александра Бугарског, познатог архитекту да сагради једну заиста репрезентативну грађевину, не само за то време и не само када је у питању територија Београда и кнежевине Србије, до тада – каже Душан Јовановић, кустос Музеја града Београда.

Према тадашњем пројекту из 19. века, зграда Старог двора је предвиђена као једно крило будућег великог дворца, чији је средишњи део био намењен за приватне одаје краља. Ово здање је једно од најважнијих дела српске архитектуре с краја 19. века.

– Та зграда се ослања на оно што је у то време актуелно у Европи, а то је архитектура која следи академизам, то је правац који је у то време изузетно популаран. У оквиру академизма појављују се на згради и декорације на фасади које су неоренесансне, необарокне, и та зграда има једну веома интересантну карактеристику, а то је да је она потпуно, осим што је слободан објекат у простору, да је окренута била према врту – наводи Јовановић. 

Временом се изглед зграде мењао, јер је Стари двор претрпео озбиљна оштећења у Првом и Другом светском рату. Последњи пут је здање реконструисано 1997. године, а данас представља једну од најзначајнијих грађевина у Београду.