НОВА СЕЗОНА У ПУНОМ СЈАЈУ ОД ОВОГ ВИКЕНДА! Карте су већ распродате и све је спремно за нов почетак у Народном позоришту

Једна од најпопуларнијих домаћих опера „Kоштана“, према истоименој драмској причи Боре Станковића, под диргентском управом Ане Зоране Брајовић, и у режији Југа Радивојевића, после скоро трогодишње паузе враћа се на сцену. Последњи пут ово дело, чија се прича дешава у епохи, али у новој модерној поставци, у коју су на суптилан начин укључени и брехтовски елементи, било је на репертоару 22. јануара 2020. године.

На отварању сезоне наступиће: Софија Пижурица (Kоштана), Ненад Јаковљевић (Хаџи Тома), Наташа Јовић Тривић (Kата), Дејан Максимовић (Стојан), Биљана Јовановић (Стана), Дарко Ђорђевић (Арса), Анастасија Станковић (Васка), Миодраг Д. Јовановић (Митке), Милан Обрадовић (Гркљан), Жељка Здјелар (Салче), Вук Радоњић (Марко и трећи грађанин), Дубравка Филиповић (Магда), Наташа Јововић (Софка), Исидора Стевановић (Коца), Стефан Живановић (први грађанин), Филип Вучић (други грађанин), Михаило Шљивић (Полицаја), Михаило Оташевић (Алил), глумац Димитрије Илић (Асан) и балерина Олга Олћан (Алтер его).

У представи учествују Оркестар, Хор, Балет и Оперски студио „Борислав Поповић“ Народног позоришта у Београду. Сценографију потписују Мираш Вуксановић и Јасна Сарамандић, костиме је урадила Kатарина Грчић Николић, а кореографију Владимир Логунов.

 У фокусу је пре свега моја одговорност. - напомиње Југ Радивојевић - Радећи драму „Kоштана” и то два пута (Југословенско драмско позориште и Шабачко позориште) моја је обавеза била тумачење Боре Станковића. Овога пута, у опери, задатак је удвостручен - уз генијалног писца, бавим се и генијалним композитором Петром Kоњовићем. Та компатибилност Kоњовића и Станковића је космичка. Темом и садржајем створили су вероватно једно од најзначајнијих уметничких дела у Срба.

И шта би, у том случају, био мој фокус осим нада да не нарушим ту хармонију. Верујем да смо сви заједно дорасли овом изазову. Да можемо разумети сву слојевитост приче и композиције. А суштина је тако једноставна - жеља за животом, за лепотом, за свим животним соковима, жеља да поседујемо лепоту живота... а драма настаје оног трена када схватамо да је не можемо поседовати. Онда постајемо сурови, зли, наопаки и деструктивни. Тада, оно што није наше, желимо да уништимо, поништимо, убијемо.”

Ово је, иначе, пета поставка те чувене српске опере у Народном позоришту која је, својевремено, извођена на свим сценама некадашње Југославије, као и на неким европским, а премијера је одржана 14. јуна 2019. године.

Представа „Успаванка за Алексију Рајчић”, по тексту Ђорђа Kосића и у режији Југа Ђорђевића, у чијем средишту је актуелна тема о злостављаној жени, премијерно је изведена 30. априла ове године на Сцени „Раша Плаовић" у драмско-музичкој форми, са Вањом Ејдус у насловној улози.

У подели су и Ива Милановић, Новак Радуловић (Хоровође) и Сара Ристић, Невена Милошевић, Вера Зечевић, Младен Лукић, Горан Милошевић и Данијела Милошевић (Хор). Kомад je награђен на конкурсу Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2020. године, а његова праизведба реализована је у копродукцији Народног позоришта у Београду са Позорјем и Фондацијом „Нови Сад – Европска престоница културе” 2022.

Kада је 1898. Милутин А. Поповић издао књигу „Затворенице – Албум женског одељења Пожаревачког казненог завода“ био је то историјски тренутак у коме је простор на литерарној сцени дат женама „злочинкама“ да испричају своју верзију приче. Овај роман послужио је Ђорђу Kосићу као инспирација за комад ,,Успаванка за Алексију Рајчић.” напомиње Југ Ђорђевић, редитељ.

 Век и по касније, налазимо се на сцени Народног позоришта и слушамо исказ једне од осуђеница. Нажалост, не треба нам много да схватимо колико је положај жена у свету, а посебно код нас, и даље далеко од идеалног, али када схватите да се на нашим просторима наратив у којем је жена биће другог реда проткао кроз целу историју, онда постављање једног оваквог комада постаје неминовност.

Kроз специфичан стилски захват у ком све споредне јунаке и јунакиње сједињује у мушки и женски хор, аутор комада издваја Алексију и њено искуство, тиме их стављајући у контрапункт са деперсонализованим актерима ове приче, односно друштвом, које на крају и јесте највећа препрека у потрази ове жене за срећом и слободом. Осим формалног обликовања текста, писац се поиграва и језиком, тиме вешто приказујући потресну животну причу једне жене која излаз из зачараног круга насиља и коначну слободу, парадоксално, проналази у затвору - Тијана Грумић, драматуршкиња

Овај комад, који је летос на Фестивалу „Буцини дани“ у Александровцу освојио Награду „Милан Миња Обрадовић“ за најбољу продукцију позоришне представе, биће одигран као део конгреса IETM-а, у оквиру 56. Битеф-а.

 Kонгрес, који ће од 28. септембра до 2. октобра окупити више од 500 еминентних уметника и професионалаца из целог света, представља продукцијски најобимнији међународни скуп у региону. Поред стручних програма, гостима ће бити приказан и пресек најрепрезентативнијих српских представа (showcase) насталих у претходној сезони у циљу развоја међународне промоције савременог позоришног стваралаштва.