ЊЕНЕ ПЕСМЕ СУ У ПОЕЗИЈИ ОНО ШТО ЈЕ У УМЕТНОСТИ МАЉЕВИЧЕВ ЦРНИ КВАДРАТ: БИТЕФ доноси театар поезије према делу Јелене Шварц

Текст је рађен према преводу Злате Коцић, режију потписује Јелена Богавац. Играју Александра Вељковић и Јоана Кнежевић, док су ке аутор музике Игор Марковић, а коситма Александар Ковачевић.

Представа театра поезије „Чудо Лавинија" настала је у тромесечном студијском позоришном истраживачком раду. За свој полаз и текстуални предложак представа узима поезију Јелене Шварц (1948 – 2010). У изналажењу и формулисању језика представе уметнички тим ослањао се на различите школе и стилове авангардног театра 20. века. У садржајном смислу, представа се креће сложеном догађајном историјском матрицом јудеохришћанске цивилизације те су у представи сударене кулисе различитих философских и религијских догми. У њуејџ маниру, од закрпа пачворка којим је прекривена наша стварност направљен је рам за слику света судареног у својим противречностима. Бића распетих противречностима трајања. У сталној потрази за смислом у циничном и уврнутом контексту савременог.

У свој својој метафизичкој природи поезија Јелене Шварц је најдивља међу њеним условним вршњацима – колегама писцима позног двадесетог века. Она је нинџа руске поезије. Многи упоређују поезију Шварцове са Маљевићевим црним квадратом – неко ће стати и без даха комуницирати са универзумом, неко ће се скептично насмешити и једноставно проћи. Управо у овом процепу противречности мистицизма и стварности настаје ова представа.