НАША НАЈПОЗНАТИЈА ПРИЧА О ДЕСТРУКЦИЈИ У ЈЕДНОЈ ПОРОДИЦИ: У Народном позоришту почеле пробе „Урнебеснe трагедијe“ за премијеру која је заказана 5. маја
У Народном позоришту у Београду почеле су пробе представе „Урнебесна трагедија“, по тексту Душана Kовачевића, у адаптацији и режији Јагоша Марковића. Премијера ове црнохуморне приче, коју еоградски национални театар спрема у копродукцији са Народном позориштем Републике Српске у Бањалуци, планирана је 5. маја на Великој сцени.
Где се одржава
Народно позориште
Када се одржава
5. мај у 20 часова
Биће то и прва конкретна реализација „Споразума о сарадњи“ који су 9. фебруара прошле години у Бањалуци потписали челници две Куће, Светислав Гонцић и Дијана Грбић, а који се до овог тренутка огледао у размени неколико представа са постојећих
репертоара.
Живописну галерију Kовачевићевих „кљакавих чудака“ дочараће Николина Фригановић (Ружа), Жељко Еркић (Милан), Петар Васиљевић (Невен), Нела Михаиловић (Јулка), Александар Вучковић (Kоста), Сандра Бугарски (Рајна), Бранко Видаковић (Василије), Љубиша Савановић (Доктор)...
Драматург је Молина Удовички Фотез, редитељ Марковић урадиће и избор музике, за визуелни идентитет представе биће задужени сценограф Матија Вучићевић и костимограф Бојана Никитовић, док је Љиљана Мркић Поповић обликовала сценски говор. Радња у „Урнебесној трагедији“ догађа се у нашој, веома препознатљивој, али наопачке изврнутој стварности у којој поигравање комичним парадоксима између привида и стварности, заиста, прелази у урнебесно. Kовачевић у овом комаду, праизведеном 1991. године, преиспитује породичне и личне трагедије, мале и велике катастрофе које се дешавају у наоко обичним људским животима.
„То је, у основи, и данас, као и тада кад сам је писао, прича о деструкцији у једној породици. Постоји дефиниција, у коју дубоко верујем, да је породица нешто што је епицентар нашег живота и један од најзначајнијих чинилаца у нашем постојању. Наша деца се уче на постулатима односа у оквиру породице. Породица је најбитнија и најважнија школа у животу једног човека. У каквој породици одрасте, такав ће бити човек.(...) Представа се бави и питањем потраге за изгубљеним идентитетом, порекла, кривице... Све то заједно, у суштини, је једна лепа и помало трагична прича о позоришту“, каже Душан Kовачевић.