ЊЕГОВО ИМЕ ЈЕ СИНОНИМ ЗА РЕМЕК ДЕЛА КРАТКОГ МЕТРА: Добитник награде за животно дело 71. Мартовског фестивала је Лордан Зафрановић

Име Лордана Зафрановића нераскидиво је везано за историју Мартовског фестивала у Београду. По сопственом признању, на Мартовском фестивалу је приказао свој први филм 1966. године „и скренуо пажњу на нове тенденције у филму и веру у будућност кратке форме“, а на истом месту је 2019. године представио и свој стоти филм. Између свих ових година стала је једна блистава редитељска каријера у којој су се низала ремек дела у кратком метру, документарном и целовечерњем играном филму, представљајући Лордана Зафрановића као једног од најзначајнијих аутора, не само кинематографије југоисточне Европе већ и много шире, у европским и светским оквирима.

Лордан Зафрановић је награђиван на Мартовском фестивалу и пре и после распада Југославије. Ређале су се бројне награде, од оних за режију, до највиших фестивалских одличја као што је Гран при. Наслови попут: „Аве Марија“ (1971), „Први валцер“ (19781), „Антика“ (1972), „Рад зида град“ (1975), „Завичај – Владимир Назор“ (1978), „Крв и пепео Јасеновца“ (1983), „Лица теракота“ (2003), „Симфонија небеског града“ (2004) део су, не само историје, него и антологије нашег документаризма и кратког метра.

Пре две године Лордан Зафрановић је председавао жиријем 69. Мартовског фестивала, чинећи част и нама као организаторима, али још и више ауторима који су понели награде на завршној свечаности. Јер, он је одувек уживао углед великог редитеља, али и бескомпромисног ствараоца, за којега је наш велики књижевник и сценариста, Арсен Диклић, својевремено рекао „да се не боји да по стварима копа до дна!", наводи Дејан Дабић, уметнички директор 71. Мартовског фестивала.