ДУХОВНА СКУЧЕНОСТ ЛИКОВА ЈЕ У ОСНОВИ ОВОГ КОМАДА: Почеле пробе Стеријине комедије „Покондирена тиква” у режији Иве Милошевић
У Народном позоришту у Београду почеле су пробе представе „Покондирена тиква”, по тексту Јована Стерије Поповића, у режији Иве Милошевић која најављује да јој је жеља да ова поставка кореспондира са садашњим осећањем стварности и да се темељи на сензибилизету садашњег тренутка. Премијера је планирана 25. маја на Сцени „Раша Плаовић“.
Где се одржава
Народно позориште, сцена „Раша Плаовић“
Када се одржава
25. мај
Драматург Молина Удовички Фотез, сценограф Горчин Стојановић, костимограф Борис Чакширан, композитор Владимир Пејковић и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор) потписују се као уметнички тим овог позоришног дела у којем су улоге додељене Наташи Нинковић, Иви Милановић, Слободану Бештићу, Ивани Шћепановић, Александру Вучковићу, Сени Ђоровић, Александру Ђурици и Драгану Секулићу.
„Поред комичког, Стерија нуди и мрачан поглед на живот паланчана, њихову филистарску и калкулантску свест. Фему окружује проста и примитивна средина којој се подсмева и упркос чињеници да она своје скоројевићке претензије за бољим животом реализује на агресиван и незналачки начин, постоји нешто трагикомично и апсурдно у њеној егзистенцијалној ситуацији. Суровост и бруталност једног миљеа, духовна скученост ликова и њихова морална закржљалост, јесу темељ за изградњу представе која би критиковала и подсмевала се свим појавама унутар миљеа и менталитета којим доминира духовна скученост и меље појединца који се супротставља томе, каже редитељка Милошевић.
„Желим да наша инсценација Покондирене тикве кореспондира са садашњим осећањем стварности и да се темељи на сензибилизету садашњег тренутка. Желим да се представа запита над могућношћу промене дубоко, васпитањем и наслеђем укорењене агресије у комуникацији и делању како код оних који су стубови примитивног заосталог и нетолерантног у паланачкој средини, тако и код оних који из очајања теже површно схваћеној узвишеној егзистенцији. Не желим наивно ироничан бидермајерско просветитељски комад о нашој прошлости, већ трагикомичан поглед на континуитет духа паланке у Србији“, поручује Ива Милошевић.