10 ПРЕДСТАВА У ГЛАВНОМ ПРОГРАМУ 58. БИТЕФА: Достојевски инспирација за слоган „Лепота (не)ће спасити свет"
Овогодишње издање Битефа, 58. по реду, биће одржано од 25. септембра до 4. октобра под слоганом „Лепота (не)ће спасити свет”.
Када се одржава
4. октобар
Београдској публици у главном програму представиће се продукције које стижу из Немачке, Француске, Швајцарске, Боливије, Бразила, Холандије, Белгије, Словеније, Хрватске и Србије.
На конференцији за медије одржаној 2. јула у Народном позоришту у Београду говорили су Милош Латиновић - директор Битефа, Никита Миливојевић - уметнички директор и селектор Битефа, Ксенија Ђуровић - извршни директор и коселектор Битефа, Тијана Грумић - драматург и коселектор Битефа, Вељко Голубовић - извршни уметнички директор агенцијеNew Moment New Ideas, Београд и Јована Вјештица - менаџер корпоративних послова компаније Carlsberg Србија у име генералног спонзора фестивала, 1664 BLANC.
Директор Битеф театра Милош Латиновић поздравио је присутне и посебно се захвалио оснивачу фестивала Граду Београду и градској секретарки за културу Наташи Михаиловић Вацић. Истакао је и да је за Битеф значајно да гради односе са својим партнерима, те да му је посебно задовољство што је ове године 1664 BLANC генерални спонзор фестивала након успешне иницијалне сарадње у претходној години. Након тога најавио је селекторски тим фестивала који и ове године чине уметнички директор Никита Миливојевић, драматург и коселектор Тијана Грумић и извршни директор и коселектор Ксенија Ђуровић.
Откривајући прве детаље главног програма, уметнички директор Никита Миливојевић је најавио да ће 58. Битеф свечано бити отворен уз плесну представу „Мекшање” Денс он ансамбла из Берлина у копродукцији са Оназис Стеги из Грчке и Националним кореографским центром Рилије-ла-Пап из Француске, а у кореографији грчког уметника Христоса Пападопулоса. Чланови и чланице Денс он ансамбла добро су познати Битефовој публици, а кроз прву сарадњу са Пападопулосом баве се питањем сазревања. Како тело мекша и како се мења када сазри, питају се плесачи овог ансамбла који је специфичан по томе што су његове чланице и чланови старији од четрдесет година.
Након светске премијере почетком јула на престижном позоришном фестивалу у Авињону, на Битеф стиже и представа „Хекуба, не Хекуба” чувеног француског позоришта Комеди франсез из Париза. Миливојевић је открио да ће ово бити први пут да се поменуто позориште за својих неколико векова постојања представља регионалној публици, те да је тиму фестивала посебно драго да се ова сарадња дешава баш у години када обележавамо 100 година од рођења Мире Траиловић. Осим тога, додао је он, ово ће бити и прво учешће на Битефу португалског уметника Тијага Родригеша, који је однедавно уметнички вођа фестивала у Авињону. Родригеш је мит о Хекуби и њеној деци на оригиналан начин актуелизовао и повезао са савременом истинитом причом о специјализованој установи за децу са аутизмом у Женеви и мајци која, у жељи да заштити своје дете, тужи ту институцију након што је у јавност изашла прича о злостављању штићеника.
Драматург и коселектор фестивала Тијана Грумић открила је да ће фестивал бити затворен уз вишеструко награђивани рад „Трилогија Снага кучке - I поглавље: Невеста и Лаку ноћ, Пепељуго” бразилско-холандске уметнице Каролине Бјанки и њене плесне трупе Кара де Кавало из Бразила. Овај интригантан рад се од тада нашао на свим водећим европским и светским фестивалима, а ни публика ни критика нису остале равнодушне на ауторкин радикалан приступ теми сексуалног насиља.
Бразил ће бити заступљен и кроз представу „Антигона у Амазону” градског позоришта НТГент из Белгије, изјавила је Грумић. У питању је представа у којој се још једна митска и античка женска фигура ишчитава и интерпретира на нов и актуелан начин кроз преплитање са савременим контекстом. Чувени белгијски редитељ Мило Рау, добро познат Битефовој публици, овим радом завршава своју трилогију која реинтерпретира античке митове.
Грумић је представила још један јужноамерички пројекат у главном програму. У питању је „Палмасола – затворско село”, пројекат Кристофера Фрика у продукцији КЛАРА Театерпродукционен из Базела (Швајцарска) заснован на вишегодишњем истраживању једног од најозлоглашенијих затвора на свету, такозваног затворског села Палмасола у граду Санта Круз де ла Сијера у Боливији. Овај затвор изграђен је касних осамдесетих година прошлог века и у њему тренутно живи више од 6000 мушкараца и жена, од којих је само 25% званично осуђено. Сви остали налазе се у својеврсном превентивном притвору, а Фрик и његов тим једина су уметничка трупа која је до сада добила дозволу да проведе неко време у Палмасоли, што је била основна грађа представе.
Извршни директор и коселектор фестивала Ксенија Ђуровић осврнула се на три изванредне регионалне продукције које ће ове године бити део главног програма Битефа. Предавање-перформанс „Сексуално образовање II: Борба” младе словеначке редитељке Тјаше Чрнигој у копродукцији Словенског младинског гледалишча, Маске Љубљана и Места Женск бави се темом борбе за репродуктивна права у послератној Југославији, подсећа на улогу чувене Виде Томшић у тој борби, али и истовремено информише о данашњем контексту који дефинише ову тему. „this is my truth, tell me yours” још једно је од предавања-перформанса у програму овогодишњег фестивала ауторке Јасне Жмак у продукцији Центра за драмску умјетност Загреб (Хрватска) и организација Виа негатива и Место женск из Љубљане (Словенија).
Једна од две домаће продукције у овогодишњем главном програму јесте представа „Правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се: Шта би рекла Челси мени” аутора и извођача Ирене Ристић и Ђорђа Живадиновића Гргура, настала у продукцији уметничке групе Хоп.Ла! из Београда. Овај рад иде даље од формата предавања-перформанса јер истовремено представља својеврсни позоришни претрес инспирисан америчком узбуњивачицом Челси Менинг, трансродном женом и бившом обавештајком америчке војске. Специфичност овог извођења лежи у томе што се публика опредељује између тога да буде посматрач иза сцене (понекад и дословно иза завесе) и тога да активно учествује у претресу и тиме, у некој врсти коауторства, својим увидима, деловањем и промишљањима доприноси развоју ове узбудљиве и важне приче.
Још једна представа домаће продукције јесте „Будућност” Београдског драмског позоришта у копродукцији са Местним гледалишчем љубљанским, ауторски пројекат словеначког редитеља Жиге Дивјака, већ познатог фестивалској публици. Дивјак у овом раду наставља своје истраживање дистопијских визија света, али овог пута померањем фокуса од антропоцентричних ка нељудским искуствима у представи специфичне естетике и поетике.
Све информације како о главном, тако и о пратећим програмима фестивала, биће у предстојећем периоду објављиване на званичном сајту фестивала, као и путем друштвених мрежа Фејсбук, Инстаграм и Тикток.
Селекторски тим фестивала представио је и овогодишњи слоган – Лепота (не)ће спасити свет. Надовезујући се на Достојевског који под лепотом која ће спасити свет мисли на врлину и лепоту људске душе, објашњено је да она и у овом контексту представља пре свега етичку, а не само естетску категорију. Међутим, амбивалентност овог слогана сугерише критичко промишљање тога да ли било шта, па чак и нешто узвишено и племенито попут лепоте, заиста може да спаси свет у каквом живимо.
Покровитељи фестивала су Секретаријат за културу Града Београда и Министарство културе Републике Србије.