КАКО ИЗГЛЕДА ГРАД ИЗ ТРКАЧКИХ ПАТИКА: Београдски маратон је најмасовнији обилазак знаменитости Београда

Само они који учествују на овој спортској манифестацији знају да је најбољи начин да упознају један град ако истрче маратонску трку у њему. А Београд, као и велики број светских и европских метропола, у равноправној је трци са лепотама и знаменитостима поред којих маратонци пролазе надајући се најбољем пласману.
Први Београдски маратон одржан је у мају 1988, и један је од најстаријих међународних традиционалних догађаја у Србији и узор је другима у региону када су у питању многи елементи организације оваквих догађаја. Одлуком Скупштине града Београда из 2003. године, Београдски маратон је проглашен за догађај од посебног значаја за град Београд.
Омиљена трка српских спортиста и рекреативаца мами увек уздахе и одушевљење становника Београда и навијача који долазе да бодре своје чланове породица или пријатеље. Тако је било и ове године у мају када је на улицама Београда било више од 15 хиљада људи. Трчале су се маратонска, полумартонска и штафетна трка, док је трка задовољства ове године уместо 5 била дужине од 2,5 км.
Град са богатом историјом и прелепим архитектонским здањима маратонском стазом показује неке од веома значајних историјских грађевина. А ми вам откривамо како он изгледа директно из тркачких патика и затворених улица.

Стартна зона
Ове године предстарт трке и окупљање је било на Тргу Николе Пашића. Ово је један од најмлађих тргова у граду и назван је по бившем градоначелнику Београда. Урбано и архитектонско формирање трга отпочело је после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница, изграђен водоскок, уклоњене ограде испред бивше дворске баште и Народне скупштине, и подигнут велики број модерних зграда. Носио је дуго име Трг Маркса и Енгелса.
У центру трга налази се једна од највећих и омиљених фонтана Београђана, а поносно су ту позициониране и зграде Дома синдиката и Историјског музеја, две значајне културне грађевине Београда.

Старт
Старт трке је на раскрсници улица Булевар краља Александра и Ресавске. На овом потезу маратонци пролазе поред једног од најлепших храмова - Цркве Св. Марка. Ова српска православна црква грађена је од 1931. до 1940. године по узору на манастир Грачаница. Након ових улица улази се у Београдску улицу и преко трга Славија у Немањину. Славија је једна од главних саобраћајних петљи у Београду. На овом месту налази се Музичка фонтана Славија и споменик Димитрију Туцовићу.

Ток трке
Након Славије тркачи настављају путем Немањине улице у којој су значајне институције државне управе (Министарства и Влада републике Србије), као и Генералштаб који је настрадао у бомбардовању 1999. Ово архитектноско здање дело је једног од великана југословенске архитектуре Николе Добровића које чека на своју реконструкцију. Након тога поглед тркача сеже ка Железничкој станици на дну Немањине и новоизграђени споменик Стефану Немањи. Наставља се скретањем у Балканску улицу и улицом Гаврила Принципа и Бранковом преко Бранковог моста.

Поглед на ушће две реке
Један од најлепших погледа на Београд је поглед са Бранковог моста са ког се види ушће Саве у Дунав, Музеј савремене уметности, брдо Калемегдан, Бетон халу, као и на реконструисано Савско шеталиште.

Нови Београд
Улице Новог Београда су за тркаче равна и стимулативна стаза. И ова популарно названа „бетонска утопија” пружа маратонцима да из старог уђу у посебно занимљив део града. Они пролазе, између осталог, поред Палате Србије и Хотела Југославија у коме су ноћили Краљица Елизабета, Ричард НИксон, Нил Армстронг...
Након веома дуге новобеоградске трасе тркачи се враћају назад у стари део града улицом Кнеза Милоша на чијем врху тркаче очекује највећа навијачка станица и чланови највећег рекреативног тркачког клуба у Београду, Београдског тркачког клуба. На мање од километар пред циљ маратонце бодре они који највише знају како им је.

Београђанка
Београдска трка може да се дичи и великим бројем жена које трче дуге маратонске дистанце. На месту где вас дочекују и бодре чланови Београдског тркачког клуба такође неколико важних културно историјских грађевина. Од Вазнесењске цркве и некадашњег Биоскопа Одеон тркаче дочекује Београђанка или Палата Београда, здање високо преко 100 метара и са преко 20 спратова. Ово је један од првосаграђених облакодера у центру Београда.
Циљ маратонске трке био је на Теразијама, испред чувеног хотела „Москва”. Хотел Москва је симбол Београда чији гости су, између осталалих били и Алберт Ајнштајн, Алфред Хичкок, Ричард Никсон, Павароти, Роберт Де Ниро... Уколико се одлучите да вам Београд буде маратонска или туристичка дестинација Београдски тркачки клуб вам може бити права адреса и полазна тачка да упознате наш град на један од најлепших начина - у тркачким патикама.