ТРИБИНА PLAKAT 2.jpg
Promo

Promo

Манифестације

ОНЕ СУ ОСТАВИЛЕ ТРАГА И МЕЊАЛЕ СРБИЈУ! Трибина у част женама које су се избориле за све што данас имамо

01.03.2023.

ОНЕ СУ ОСТАВИЛЕ ТРАГА И МЕЊАЛЕ СРБИЈУ! Трибина у част женама које су се избориле за све што данас имамо
Величина слова

У петак, 3.март у 13 часова у Градска општина Гроцка "ОНЕ СУ МЕЊАЛЕ СРБИЈУ" - трибина "БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ" - Причамо о Великим Женама које су мењале Србију, јер март је месец кад се сећамо Њихове дуге борбе за наша права данас.

Где се одржава

Градска општина Гроцка


Када се одржава

3. март у 13 часова


Колико је генијалних и племенитих умова неправедно протерано из историје и заборављено јер су биле жене… Те храбре, самосвојне Српкиње, морале да се супротставе породици, чаршији, краљевима и министрима - да би добиле право да се образују и раде. И добрано су пропатиле и биле кажњаване, хапшене, исмеване, протериване због своје спремности на личну жртву зарад општег добра и вишег циља. Данас звучи непојмљиво да у Србији жене нису имале право на основну школу до 40-их година 19. века; за високо образовање избориле су се почетком 20. века.

Својом неустрашивошћу постале су симболи најдубљег хуманизма и човекољубља и ову трибину посвећујемо сећању на њих, њихов рад, храброст, борбу, жртву и велике успехе које су оствариле и тако мењале своју, али и наше судбине данас… Јер Оне су мењале Србију, која је споро напуштала строге партијархалне обрасце османског начина живота и модернизовале српско друштво. Да није било њих, ми можда не бисмо данас имале право гласа, слободу кретања, путовања, образовања, запошљавања, наслеђивања имовине…

Одломак из писма упућено краљу Александру Обреновићу

У закону стоји да право гласа има сваки српски грађанин који плаћа толико и толико порезе. Ја сматрам да смо и ми грађани иако смо женског пола, и ја сам тражила или да нас ослободе свију грађанских дужности или да нам даду сва права.

Катарина Миловук, професорка и активисткиња, 1900. година

Причамо о Драги Димитријевић Дејановић, српској друштвено-културној активисткињи, уцитељици, глумици и песникињи која се прва јавно залагала на право Српкиње да се образује и ради, Катарини Миловук, правој хероини борбе за женска права, особи која је трчала далеко испред свог времена и била прва у многим стварима, Драги Љочић, првој српској лекарки, Надежди Петровиц, сликарки и жени званој Храброст, Исидори Секулић, првој жени академику у историји Србије којој чаршија никад није опростила што је била толико образована, а забога остала “баба девојка” и “уседелица”, Јелисавети Начић, првој жени архитекти у Србији (али и једној од првих у Европи), Марији Маги Магазиновић, првој српској новинарки И жени која је донела модеран балет у Србију, Даници Јовановиц, српској сликарки која је припадала генерацији српских модерниста, који су уметничко школовање започели поцетком 20. века, а њихов креативни успон су прекинули Балкански и Први светски рат и коју је аустроугарска војска стрељала због њеног родољубља на почетку Великог рата, као И о Ксенији Атанасијевић, првој жени доктору наука у Србији, најпознатијој српској филозофкињи која је била и прва жена изабрана за доценткињу на Универзитету у Београду. Етнолог др Тихомир Ђорђевић јој је те 1924. године пожелео добродошлицу у патријархални професорски лоби: “Честитам колегинице. Добродошли у пакао”.

Наа трибини ће говорити Смиљана Попов, новинарка, ауторка серијала "Београд за почетнике" и "Србија за почетнике", и Зорица Атић, директорка Центар За Културу Гроцка, историчарка уметности и кустоскиња.

Подели вест