ОНЕ СУ ОСТАВИЛЕ ТРАГА И МЕЊАЛЕ СРБИЈУ! Трибина у част женама које су се избориле за све што данас имамо

Колико је генијалних и племенитих умова неправедно протерано из историје и заборављено јер су биле жене… Те храбре, самосвојне Српкиње, морале да се супротставе породици, чаршији, краљевима и министрима - да би добиле право да се образују и раде. И добрано су пропатиле и биле кажњаване, хапшене, исмеване, протериване због своје спремности на личну жртву зарад општег добра и вишег циља. Данас звучи непојмљиво да у Србији жене нису имале право на основну школу до 40-их година 19. века; за високо образовање избориле су се почетком 20. века.

Својом неустрашивошћу постале су симболи најдубљег хуманизма и човекољубља и ову трибину посвећујемо сећању на њих, њихов рад, храброст, борбу, жртву и велике успехе које су оствариле и тако мењале своју, али и наше судбине данас… Јер Оне су мењале Србију, која је споро напуштала строге партијархалне обрасце османског начина живота и модернизовале српско друштво. Да није било њих, ми можда не бисмо данас имале право гласа, слободу кретања, путовања, образовања, запошљавања, наслеђивања имовине…

Причамо о Драги Димитријевић Дејановић, српској друштвено-културној активисткињи, уцитељици, глумици и песникињи која се прва јавно залагала на право Српкиње да се образује и ради, Катарини Миловук, правој хероини борбе за женска права, особи која је трчала далеко испред свог времена и била прва у многим стварима, Драги Љочић, првој српској лекарки, Надежди Петровиц, сликарки и жени званој Храброст, Исидори Секулић, првој жени академику у историји Србије којој чаршија никад није опростила што је била толико образована, а забога остала “баба девојка” и “уседелица”, Јелисавети Начић, првој жени архитекти у Србији (али и једној од првих у Европи), Марији Маги Магазиновић, првој српској новинарки И жени која је донела модеран балет у Србију, Даници Јовановиц, српској сликарки која је припадала генерацији српских модерниста, који су уметничко школовање започели поцетком 20. века, а њихов креативни успон су прекинули Балкански и Први светски рат и коју је аустроугарска војска стрељала због њеног родољубља на почетку Великог рата, као И о Ксенији Атанасијевић, првој жени доктору наука у Србији, најпознатијој српској филозофкињи која је била и прва жена изабрана за доценткињу на Универзитету у Београду. Етнолог др Тихомир Ђорђевић јој је те 1924. године пожелео добродошлицу у патријархални професорски лоби: “Честитам колегинице. Добродошли у пакао”.

Наа трибини ће говорити Смиљана Попов, новинарка, ауторка серијала "Београд за почетнике" и "Србија за почетнике", и Зорица Атић, директорка Центар За Културу Гроцка, историчарка уметности и кустоскиња.