СЕРИЈА ПРЕДАВАЊА, РАЗГОВОРА И ИНТЕРАКТИВНИХ ПРОГРАМА У КЦБ: „Ка симбиоцену", у потрази за новим правцима размишљања и деловања

Током последњих пар векова људска врста је постала способна да поремети природни баланс, да деструктивно утиче на климатске и биохемијске процесе планете. Ово најновије геолошко доба, доба у којем је људска активност та која ствара директне последице на живи систем Земље, неки називају антропоцен. Други ово доба називају капиталоцен, указујући да је систем односа експлоатације и екстрактивизма живог света, последица економског, друштвеног и политичког утицаја капитализма. Ми се управо налазимо усред кризе узроковане доминацијом капитала и усредсређеношћу на уске и краткорочне циљеве профита.

„Прошлост од које не можемо да побегнемо, будућност коју не желимо. Хоризонти пуни питања, садашњости пуне понављања. Како се удаљити и зближити? Како прекинути и живети у исто време? Како моћи немогуће? Како стварамо у свету којем није потребно више ствари? Како жудимо окружени изумирањем? Како се радујемо без будућности?”, нека су од отрежњујућих питања која постављају Вишња Кисић и Горан Томка, културолози, едукатори, истраживачи и ствараоци, који воде и Шумски универзитет на Фрушкој Гори.

О овим изазовима који ће сасвим сигурно обележити животе свих људи и целокупног живог света на планети, на нашим просторима недовољно се говори, већ се наши еколошки и друштвени проблеми најчешће стављају искључиво у оквире локалних политичких проблема. Еколошка активисткиња Миља Вуковић управо о томе говори: „Оно што нама у Србији често измиче јесте да препознамо да ти проблеми превазилазе локално политичке оквире. Суша, ектремни климатски услови, загађење, нестајање читавих популација инсеката и птица – заједнички су за Србију, Канаду, Шри Ланку...”.

Кроз ову серију предавања, разговора и интерактивних програма (уживо и онлајн) укључиће се академски професори, међу којима је и др Владимир Ђурђевић, редовни професор Физичког факултета у Београду: „Тренутни начин функционисања савременог друштва није у сагласности са деликатним равнотежама које постоје у климатском систему Земље, нити са великом већином живог света који је настањује. Како бисмо избегли даљу ескалацију већ јасних негативних консеквенци нашег деловања, потребна је дубока трансформација данашњег друштва, а врло је вероватно да без широког консензуса ову трансформацију није могуће нити започети а камоли је спровести. Отворени дијалози о овим питањима који укључују актере из свих свера, данас су нам више него потребни.”

Један од учесника ових разговора биће и музичар Дарко Рундек: „На брисаном смо простору. Иза нас је досадашњи свијет који се управо урушава, пред нама је потпуно неизвјесни нови свијет. Сваки је покрет на том простору потенцијално пресудан. Пред тим великим Непознатим, ниједан познати рецепт не обећава. У њега морамо ући потпуно отворена срца и ума.” 

Као алтернативу антропоцену и капиталоцену можемо заједно откривати и стварати симбиоцен: ново геолошко доба и начин живота који подразумева поновно успостављање поштовања, разумевања и веза између људске врсте и живог система планете. Симбиоцен је нов појам, а његово значење стварамо сви ми, сада и овде, развијајући регенеративне праксе.

Серија предавања и разговора Ка симбиоцену кретаће се од питања климатске кризе и тренутног стања екосистема до тога како о климатској кризи разговарамо са децом, преко приступа за смањење количине отпада коју стварамо све до продубљивања наших веза са живим светом око нас, укључујући улогу коју уметност и култура могу да заузму као и регенеративних модела попут стамбеног и енергетског удруживања. Програм је осмишљен тако да у њега могу да се укључе учесници из целог региона. Можете пратити само оне теме које вас се посебно тичу, али можете овај програм пратити и целовито, па ће он постати својеврсна мала школа за теме еколошке и друштвене кризе и регенеративних алтернатива.

Програм су осмислили Миља Вуковић, Даница Продановић, Вишња Кисић и Горан Томка, а реализује се у сарадњи Културног центра Београда, платформе Плаво и зелено и Шумског универзитета Фрушка Гора са почетком од 22. марта.