ЈАН ФАБР ГОСТ ИНСТИТУТА ЗА УМЕТНИЧКУ ИГРУ: Светски познати уметник зачетник је новог концепта позоришта које назива „извођење у реалном времену“
Јан Фабр, мултидисциплинарни уметник из Белгије који ужива међународни углед једног од најиновативнијих и најсвестранијих личности савремене уметничке сцене, ће бити гостујући професор Института за уметничку игру у Београду у марту 2024. године.
Када се одржава
28. март
Том приликом ће бити промовисана и његова књига „Од акције до глумачке интерпретације – Смернице Јана Фабра за извођача XXI века“ у издању Института за уметничку игру.
У периоду од 18. до 28. марта 2024. са студентима свих нивоа студија Института за уметничку игру ће радити професори Стела Хотлел и Конор Доерти који су део групе за подучавање Јан Фабра, Јан Фабре Тичинг Груп, која обучава нове генерације извођача.
Промоција књиге Јан Фабра „Од акције до глумачке интерпретације – Смернице Јана Фабра за извођача XXI века“ биће организована 27. марта 2024. године у 12.00 часова у Свечаној Сали Института. (Булевар војводе Мишића 43), када ће му бити уручено и специјално признање.
Јан Фабр (Антверпен, 1958) дипломирао је на Општинском институту за декоративну уметност и Краљевској академији лепих уметности. Познат је у земљи и иностранству као један од најиновативнијих и најсвестранијих уметника своје генерације. Током протеклих 30 година продуцирао је радове као позоришни стваралац, аутор и визуелни уметник. Јан Фабр је познат по томе што је проширио хоризонте сваког жанра на који примењује своју уметничку визију.
Јан Фабр је један од најсвестранијих уметника на међународној сцени. Он прави раскид са конвенцијама савременог позоришта увођењем концепта „извођења у реалном времену“ – који се понекад назива и „живе инсталације“ – и истражује радикалне кореографске могућности као средство оживлјавања класичног плеса. Фабр је писао сопствене драме од 1975. иако су први пут изведене тек 1989. године. Нјегови текстови чине изузетну колекцију минијатура са веома отвореним стилом писања и одражавају Фабров концепт позоришта као свеобухватне форме уметности у којој дијалог функционише поред других елемената као што су плес, музика, опера, перформанс и импровизација.
Хаос и дисциплина, понавлјање и лудило, метаморфоза и анонимност су неизоставни састојци
Фабровог позоришта.
Поред вековних ритуала и филозофских питања, Фабр се бави и темама попут насилја, пожуде, лепоте и еротике. Тело у свим његовим облицима било је предмет његових истраживања од раних 1980-их. Радови Јана Фабра излагани су на најзначајнијим међународним изложбама и у музејима, као што су Венецијанско бијенале, Документа у Каселу, Бијенале у Сао Паулу, Лувр, Ермитаж.