РАЗГОВОР О КЊИЗИ АНЕ ЈАКОВЉЕВИЋ РАДУНОВИЋ „СЕРГЕЈ ПАРАЏАНОВ: ТРИ СЦЕНАРИЈА" У УК ПАРОБОД: Упознајте остварења и рад аутора чији филмови крију сликарска решења

Ова монографија обухвата анализу три текста Сергеја Параџанова и представља редак покушај изучавања феномена наратива Сергеја Параџанова, са становишта семиотских кодова и митологема приказаних у њиховом односу са текстовима руске класичне књижевности, пре свега Пушкина и Љермонтова. Осим ауторке, о овој студији говориће и Мирољуб Стојановић, филмски критичар, уз модерирање Катарине Лазић, уреднице књижевно-трибинског програма у Пароброду.

Током исте вечери, публика ће погледати кратке одломке из следећих филмoва: „Боја нара", „Легенда о Сурамској тврђави" и „Кијевске фреске".

Сергеј Параџанов прибегавао је решењима у својим филмовима, која су била више сликарска него филмска. Пажњу гледалаца усредсређивао је на предмете или делове композиције, у намери да се удуби у кадар,а нагонећи их да тумаче симболе, метафоре и алегорије. Људи су у његовим остварењима постали сенке пред светом предмета. У историју филмске уметности ушао је као аутор два ремек-дела: „Сенки заборављених предака''(1964) и „Боје нара''(1969) и као реформатор филмског језика. Као предводник совјетске поетске школе 60-тих година, створио је сопствени филмски језик, засниван на статичности кадра и одсуству говора. Речи су код њега замењене пантомимом.

Једна од најважнијих особина његовог редитељског стила јесте обједињавање различитих уметничких традиција: јерменске, грузијске, руске, украјинске и западноевропске и синтезa различитих врста уметности. Књижевни сценарији Сергеја Параџанова захтевају посебно пажљиво и удубљено читање, јер се тек тако могу разумети карактеристике стварања његовог јединственог визуелног језика.