ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ЈОЗЕФУ ЧАПСКОМ: Интелектуалац чији је рад део европске баштине

Пољски институт за културу, Француски институт у Србији и Европска кућа у Београду организују вече посвећено Јозефу Чапском, сликару, писцу, хуманисти... Мало је оних који су чули за њега овде, а он свакако спада у изузетне европске интелектуалце и сведок је многих догађања која су обележила историју Европе XX века. 

Пре више од седамдесет година писао је: „Разумем да је могуће борити се за Европу и притом не помињати половину Европе из тактичких разлога, или зато што у датом тренутку није могуће помоћи тој половини Европе на било који начин, али како је могуће да се о томе уопште не размишља, односно да се лаког срца одриче од ње, а да се истовремено верује у смисао деловања Европске федерације и у одрживост тог концепта?"

Овим поводом у Србију долазе пољско-француски режисер Анџеј Волски (боравиће у Београду од 1. до 4. априла), као и Вера Михалски, директорка издавачке куце Ноир сур бланц. Њихове биографије шаљем на крају текста.

Јозеф Чапски, рођен 1896. у Прагу (Аустроугарска), преминуо 1993. у Мезон-Лафиту (Француска), био је пољски сликар, критичар уметности, писац, који је припадао кругу интелектуалаца окупљених око часописа Култура, чувеног месечника пољске дисиденције у Француској.

Чапски је проживео многе европске турбуленције током својих деведесет шест година живота. Студирао је права у Санкт Петербургу током руске револуције, студирао сликарство у Варшави и Кракову. Као пољски резервни официр борио се против окупационих нацистичких снага у првим недељама Другог светског рата, а онда био заробљен од стране Совјета. Био је заточен у логорима Старобиелск и Гриазовец, где је заробљеницима држао предавања о Марселу Прусту и његовом Трагању за изгубљеним временом. Истраживо је убиства пољских интелектуалаца у Катињу, које је наредио Стаљин, а за које су кривили Немце.

Чапски се након рата никада није вратио у Пољску. Настанио се у региону Париза са својом сестром и интелектуалцима окупљеним око пољског часописа Култура, неуморно је радио на томе да представи другима велика имена пољске културе, попут Чеслава Милоша и Витолда Гомбровича, али и да представи судбину своје домовине након рата. Чапски је био истакнута јавна личност, али пре свега био је сликар који је увек истицао је да је сликарство дало смисао његовом животу.