ВЕЛИКА ДВОРАНА КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИН СЛАВИ 91. РОЂЕНДАН: Врхунски концерт уз Бетовенову Девету симфонија

Зграда Коларчеве задужбине на Студентском тргу бр. 5 почела је са радом отварањем Велике дворане 4. фебруара 1932. године концертом Београдске филхармоније којом је дириговао Стеван Христић.

Поводом 91. рођендана Велике дворане 4. фебруара у 20 часова биће изведено једно од најмонументалнијих дела музичке историје - Девета симфонија Лудвига ван Бетовена. Као солисти на концерту ће наступити сопран Соња Шарић, алт Јелена Кончар, тенор Стеван Каранац и бас Горан Крнета, а дириговаће Срба Динић.

Деветој симфонији припада сасвим јединствено место не само у Бетововом опусу, већ у развоју симфонијске музике уопште. Иако дело звуком указује да је у питању свечана композиција, Ромен Ролан је приметио да њена "свечаност" није само у музици, већ да њено извођење, само по себи, представља истинску свечаност. Монументалност јој свакако даје четврти став у којем је композитор први пут увео хор у симфонијско остварење. За ту прилику Бетовен је одабрао чувену Оду радости немачког поете и писца Фридриха Шилера, чији је текст адаптирао, бирајући делове који су имали снажну поруку. Њих певају солисти и хорски ансамбл, остварујући деонице кроз које композитор, гласом као најпрефињенијим али и емоционално најснажнијим инструментом, слави човека, људску заједницу која чврсто стоји на овоземаљском тлу, желећи да безвременим речима Шилерове Оде пошаље поруку мира међу свим народима.

Интересантно је да је на премијери у Бечу дириговао лично Бетовен, који се у тој улози појавио после 12 година. Иако већ значајно нарушеног слуха, он је до тада највећи извођачки ансамбл предводио, вођен унутрашњим ритмом, али и сјајним музичарима, који су и сами били понети чињеницом да пред њима стоји један од највећих стваралаца тог времена. У публици, са дивљењем, слушали су га млади Франц Шуберт и Карл Черни.

Улазнице, по цени од 1.000 динара, у продаји су на билетарници Коларца.