КОЛИКО СМО МИ МАЛИ НАСПРАМ ВОДЕ И НЕБА? Завирите у плаве хоризонте уз помоћ Душанке Комненовић

Фотографије, односно фото алегорије Душанке Комненић нису рађене из једног кадра, већ из више колажираних снимака. Фото алегорија би зато представљала врсту слојевите фотографије, која у себи садржи више од једног снимка и више од једног значења. 

 Приступ за који се уметница определила изнова отвара бројна питања. Једно од њих свакако се односи на дефинисање фотографије као медија, која је од свог настанка до данас доживела бројне преображаје. Највећи од свих је настанак дигиталне фотографије, која уметнику даје моћ не само да забележи одређени тренутак у времену и простору, већ и да га, налик импресионистима, представи и кроз димензију личне импресије.

 Посматрањем фотографија увиђамо непрекидне промене које се дешавају око нас и унутар нас. Боје се мењају, атмосфера се мења и расположење се мења. Приказани кадрови илуструју циклусе непрестаног таласања и краткотрајног опуштања. Тако улазимо у стални процес кружења. Фотографије су алегорија различитих расположења која се смењују и указују на ћудљивост људске природе. До мирних вода се долази разумевањем чињенице да су једино промене константне.

 Како је Аристотел истицао да су људи суштински "миметична" бића, која садрже унутар нагона и импулс да имитирају и освоје стварност кроз уметност, тако је и Душанка Комненић кроз фото алегорије освајала стварност. Она је на чулном нивоу презентовала видљиви део стварности, док је на разумском нивоу представила време у којем живимо, где се периоди олуја, турболенција, смењују са мирним водама, које, нажалост, кратко трају. Таласање је тако доминантна појава, али не нужно лоша, што уметница наговештава и кроз називе радова у којима се поменути периоди циклично смењују: Сумња, Нада, Преиспитивање, Суочавање, Инспирација, Немир и Вера.