ОВИ РАДОВИ НАРУШАВАЈУ ДВОДИМЕНЗИОНАЛНОСТ ЗИДА КАО ЗАТЕЧЕНЕ ПОДЛОГЕ: Изложба цењене аустријске уметнице
У Продајној галерији, 30. јуна у 19 часова отвара се изложба Јадранке Протић „Е П Х Е М Е Р А / Моночромес" која ће трајати до 18. јула и открити нове сфере посматрања живота.
Где се одржава
Продајна галерија Београд
Када се одржава
30. јуна - 18. јула
Током животне потраге за припадањем, идентитетом - уметничким, професионалним, географским, феминим, транснационалним, Јадранка Протић, значајна аустријска уметница, виртуоз техника на папиру, својим унутарњим бићем је развила сензибилност, емпатичност према тематици егзодуса и егзила. Изложба EPHEMERA је портет ефемерности живота у коме ништа није трајно и извесно, наши трагови нестају у маглама, у глобалним покретима људи у транзицији, у потрази за домом.
Низ циклуса („Руже“, „Вртови и траве“, „Корење“ „Грање“, „Стење“), прожети су луталаштвом, сећањем на одласке, растанке, напоре асимилације, упорност носталгије, збирну судбину „расељених лица“. Јадранкине руже (симболично, најраскошнији цвет), су затворене, спутане, под кукуљицама, оне морају да покрију своју лепоту, прави изглед, мирис и боју. Јадранкине птице („Veil of Day and Night“) не баве се узлетом, небеским висинама, оне су статичне, непокретне, (неживе?) то су обриси птица у којима се разазнаје унутрашња морфологија, скелет. Оне су сенке животиња, чувари другог света, времена, капија, душа ... транспарентне као и околни простор тог међусвета назначеног линијама арабеске, прожетог неком полу/живом твари, тананом попут чипке, вела (дана и ноћи).
Јадранка Протић (1948, Пула) од седамдесетих година живи и ради у Бечу. Школовала се на уметничким школама - КВХС/Беч и на Високој школи примењене уметности у Бечу. Члан је неколико уметничких удружења у Аустрији. Излагала је на бројним међународним изложбама, а београдској јавности се представила на запаженој изложби у Кући легата 2021. Најновији циклус радова у Продајној галерији ,,Београд“ заснива се на разради уодношавања асоцијативних композиција које функционишу као делови хипотетичке целине у репетитативним низовима на зидовима галерије. Гестуални заплети на сликарској/цртачкој плохи крећу се од геометризованих сплетова линија, текстуалних записа све до парафраза геоморфолошких појава у својој још увек препознатљивој материјаности. Ритмовани у различитим формацијама, ови радови нарушавају дводимензионалност зида као затечене подлоге и творе специфичне амбијенталне целине медитативног дејства.