ШТА ЈЕ НА ПРВОМ МЕСТУ - ЈЕЗИК, ГОВОР ИЛИ СПОЗНАЈА? Међународна изложба следбеника филозофа Лудвига Витгенштајна

У оквиру конференције посвећене филозофу Лудвигу Витгенштајну (1899-1951) која је уз подршку Аустријског културног форума одржана на Филозофском Факултету у Београду под насловом “Свет и реч - Витгенштајн” у дворишту Капетан Мишиног здања приређена је промоција портала за уметност и науку Lichtfelder.org. Настао у знак сећања на уметницу и математичарку Марицу Радојчић, под покровитељством Аустријског културног форума, Штрајерске културне инцијативе и покрајне Штајерске.

На позив расписан почетком 2022. под насловом “Крај језика - Још једном о Витгенштајну” одазвало се више од 40 уметника из обе земље. Њихови радови су у селекцији кустоскиња Данијеле Вагенедер-Стелчамер (АТ) и Александре Лазар (УК-СРБ) објављени на овом порталу на адреси   https://lichtfelder.org/open-call/ .

Варијације о језику, филозофији и уметности са поднасловима: “Шта је на првом месту - језик, говор или спознаја”; “Далеко од разума,далеко од чула - пиктограми нашег доба” и “Пропозиција 2.022-стварни свет?”, пронашле су израз у радовима који од артикулације језика стижу до његових ликовних и формативних својстава у комуникацији, медијима и интерперсоналним релацијама.

 Скупу у башти кап. Мишиног здања коме су присуствовали филозофи и уметници, отворио је Адријан Фаеикс, директор Аустријског Културног форума у Београду истакавши Витгенштајнову релевантност 100 година после његове смрти и 70 година након објављивања Трактата.

Успостављање дијалога и моста, не само између аустријских и српских уметника, већ и између савремене уметности и филозофије, био је један од циљева пројекта. Квалитет радова и неочекивани начини на који укључују Витгенштајнову мисао о језику у савременом контексту несумњиво су показали важност овог приступа,поручио је Фаеикс.

Првом наградом коју додељује компанија Винер Штедише овенчан је рад Вање Новаковић из Новог Сада под насловом “Scroll it” (апликација), која на отворен начин провоцира једну од највећих зависности скоро сваког појединца у дигиталном свету. Две равноправне друге награде, под покровитељством исте компаније освојили су Јохен Холер за комплексну и импресивну структуру “Витгенштајн генератор” и Миљана Никовић за видео “Two simple letters” у коме на савремен, поетски начин испитује говор и могућности његове вокалне и емоционалне транспозиције. Посебне похвале добили су Лана Васиљевић за серију “Лтд. (пиктограми нашег доба)” и Борис Бурић за “Две речи”. 

 Најоригиналнији експериментални уметнички допринос дала је, по мишљењу жирија, Герда Лампалцер која се у троминутном видеу “Thoughts Are Free / Die Gedanken sind frei” поиграва ограничењима и слободом језика и мишљења, унутар геополитичких подела. Признање за уметничку изузетност припало је Изабели Колхубер за “Aus dem Gesetz / From the Law” свитак који текст аустријског закона о ауторским правима представља као густу мрежу апстрактне текстуре, наглашених скулптуралне изражајности, у чијем се ткању реализује позиција “језика у језику” као и разматрање на тему оригиналности.