ДА ЛИ СМО ПРИРОДНИ ИЛИ ВЕШТАЧКИ: Одговор нуди изложба филигранског накита Марије Милошевски

Изложба „Мамка” уметнице Марије Милошевске бави се контрастима, али и сличностима између два древна заната: филиграна и пецања. У древним вештачким мушицама проналази инспирацију за филигрански накит.

Култура, као начин живота, представља покушај да се обухвате смисао постојања, свет предмета, као и свакодневне праксе које производе материјални живот, чиме нам нуде моделе за комплексну евалуацију. Овом изложбом, Марија поставља питање: да ли смо и даље природни, или постајемо вештачки?

Марија Милошевска, рођена 1982. године у Скопљу, завршила је студије етнологије и антропологије 2004. године. По завршетку студија, почела је да се бави филиграном, као и употребом различитих медија у сврху преношења процеса технике израде филиграна. Власница је бренда “МАкедонска МушичКА” - МАМКА, у оквиру ког израђује производе који причају причу о најстаријем забележенoм сведочанству о употреби вештачке мушице. Колекција МАМКА добила је 2021. године награду на такмичењу BIG SEE fashion design у конкуренцији са учесницима из 23 земље. Такође, била је једна од представница
Македоније на XIV Бијеналу младих уметника Европе и Средоземља у области примењених уметности, који се одржао у Скопљу 2009. године.

Њена прва самостална изложба филигранског накита и инсталација „ОРОРОК – хладна жица истопљена врелим ритмом”, инспирисана рок музиком бивше Југославије, представљена је у Скопљу, Ђевђелији, као и Љубљани. У току 2012, Милошевска је наступила са два перформанса о техници филиграна, у Скопљу као и Бечу, а такође је и промовисала свој први документарац „Песма сребра”, који је приказан на многим фестивалима изван Македоније. Фестивал рок документараца „ДОРФ” у Винковцима, поверио је Марији да буде део креативног тима и дизајнира награде.

Јула 2015. направила је награду за животно дело за Дејвида Боувија, која му је уручена на фестивалу Скопље Синема Сити. У сарадњи са кустоском организацијом “Something Human” из Лондона, Милошевска је реализовала два перформанса: „Дом, миграција, идентитет” у Скопљу, као и „Криза” у галерији Бонингтон у Нотингему (Велика Британија). Током 2017. узима учешће у пројекту за предузетнике у организацији CEED HUB, који је подржао програм IME Амбасдаде Швајцарске у Скопљу. У априлу 2019. учествовала је на изложби реномираног мајстора филиграна Горана Ристовића, названој „Раскршће”
која је одржана у Манаковој кући у Београду.