ПРОИЗВОДЊА МЕДИЈСКИХ СЛИКА ЈЕ НЕИСЦРПАН ИЗВОР МАНИПУЛАЦИЈЕ! Обезнањивање у Продајној галерији Београд

Производња медијских слика и могућност њиховог неограниченог репродуковања, у овом истраживању постаје неисцрпан извор даље манипулације и уметничке обраде. Процедура настанка подразумева одабир, присвајање и деконструкцију филмских исечака, дигитално преуређивање фрагмената, монтажу, колажирање, а потом њихово транспоновање на платно. Избор кадрова није увек заснован на кључним догађајима, већ је фокус на оним где је радња сведена на детаље и гестове у којима се ишчитавају назнаке будућих акција и намера протагониста. Осим у међусобним односима представљених личности, унутрашња напетост ишчитава се упоредо у преплитању и сучељавању филмске и живљене реалности.

Попут ситуација на ренесансним композицијама погледи и гестови протагониста у филмским сценама сусрећу се и комуницирају под углом, а дејства елемената преносе се из првог у други план. У том смислу би се процедуре традиционалног сликарског медија и филмске режије могле посматрати као реверзибилне. Црно-бели валерски односи, а посебно замућење позадине има двојаку функцију - с једне стране представља парафразу филмских стратегија раздвајања планова, док са друге стране упућује на материјалност извођења традиционалног сликарског медија. Могло би се рећи да се овде догађа трансверзија пикторијалности филмског кадра у филмичност сликаног призора.

Вељко Вучковић (1994, Горњи Милановац) завршио мастер студије примењеног сликарства на Факултету примењених уметности у Београду у класи проф. Николе Божовића. На истом факултету је студент докторских студија. Учествовао на 110 колективних изложби у земљи и иностранству и 15 пута излагао самостално. Уметничко истраживање Вељка Вучковића заснива се на присвајању и преобликовању постојећих визуелних модела преузетих из различитих медија популарне културе. У најновијем циклусу слика Обзнањивање, које су настале као део докторског уметничког пројекта, реч је о фрејмовима из политички ангажованих филмских остварења редитеља Елија Петрија и Косте Гавраса насталих током шездесетих и седамдесетих година XX века.