Antikolonijalni muzej_Ana Vujovic.jpg
Непознати афрички уметник, Ана Вујовић
Иван Зупанц

Непознати афрички уметник, Ана Вујовић
Иван Зупанц

Уметнички програм

НИЈЕДАН МУЗЕЈ НИЈЕ АНТИКОЛОНИЈАЛАН САМ ПО СЕБИ! Изложба независне кустоскиње све до краја године

05.09.2022.

НИЈЕДАН МУЗЕЈ НИЈЕ АНТИКОЛОНИЈАЛАН САМ ПО СЕБИ! Изложба независне кустоскиње све до краја године
Величина слова

У Музеју афричке уметности, у четвртак, 8. септембра у 18 часова, отвара се нова изложба – Антиколонијални музеј, ауторке др Ане Сладојевић, независне кустоскиње и теоретичарке уметности и медија. Изложбу отвара Јелена Весић, теоретичарка уметности. Изложба ће трајати до 31. децембра 2022. године и биће употпуњена бројним програмима.

Где се одржава

Музеј афричке уметности


Када се одржава

8. септембар - 31 децембра


Музеј афричке уметности, настао иницијативом колекционара основне збирке, Веде Загорац и др Здравка Печара, најављен је у време отварања (1977), као једини антиколонијални музеј у Европи који излаже афричку уметност. Разлог овој тврдњи била је позиција коју је тадашња Југославија заузимала у Покрету несврстаних земаља, али и дубоко комунистичко и антиколонијално убеђење самих иницијатора музеја. Међутим, како тврди ауторка изложбе Ана Сладојевић, „ниједан музеј није антиколонијалан сам по себи“.

Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара, чији настанак је тесно спрегнут са идејама антиколонијализма и несврставања, током деценија свог деловања отварао је могућност за музејске репрезентације које би биле другачије од оних у западним колекцијама. Талас деколонијалне критике (тзв. деколонизација музеја) и даље актуелан у бројним светским музејима, кореспондира са вредностима на којима је изграђен управо МАУ, и без обзира на дистанцу коју је овај музеј успоставио према колонијалној пракси још на својим почецима, и у овом музеју су постојале свест и потреба да се преиспитају одређене устаљене праксе и обрасци репрезентације афричке уметности, који у крајњем виду утичу на конструисање стереотипа о Африци, присутног и у нашем друштву. Ослањајући се на картографске репрезентације Африке, новинске текстове, фотографије, цртеже, музејске документе, натписе, реченице и цитате, изложба указује на моделе говора и писања који су током векова, а нарочито у последњих сто година, доприносили директно или индиректно стварању слике о афричким уметностима.

Antikolonijalni muzej_karta otkrića-katalog.jpg
Слика горе: Велика географска открића, Дечје новине, Горњи Милановац, осамдесете године 20. века, из приватне документације. Слика доле: Прва конференција несврстаних у Београду 1961, Дечје новине, Горњи Милановац, осамдесете године 20. века, из приватне документације.
Приватна архива

 Изложба представља и три уметничка рада који проблематизују саму институцију музеја, а посебно у контексту репрезентације афричке уметности: инсталацију-триптих Ане Вујовић „Непознати афрички уметник“ (2019) који реферише на брисање афричког ауторства, филмско „читање“ МАУ у раду Коштане Бановић под називом „Реадинг Мусеологy“ (2017) који у фокус ставља (ис)трајавање овог музеја, и видео-рад уметнице Катарине Здјелар „Према унутрашњости (Последњи дан сталне поставке)“, снимљен током демонтаже сталне поставке Краљевског музеја централне Африке у Белгији (2014).

У недељу, 11. септембра у 11 часова одржава се прво ауторско вођење кроз изложбу са др Аном Сладојевић. Од октобра покрећемо и „Истраживачки час“, нови партиципативни програм који подразумева интеракцију између кустоса, посетилаца и сарадника који се баве актуелним темама деколонизације знања, музејских репрезентација афричке уметности, расе и расизма, и др.
Одржавање истоимене међународне конференције под називом „Антиколонијални музеј“, предвиђено је од 20. до 22. октобра, када ће се окупити реномирани стручњаци из Африке и Европе који делују у домену студија музеја, музејске репрезентације, афричке уметности, институционалне критике, деколонизације, као и музејске праксе посвећене антиколонијализму и антирасизму.

Подели вест