ВИШЕ НЕМА ЕМПАТИЈЕ, ЈЕР СЕ ЕМПАТИЈОМ ТРГУЈЕ! Нова изложба Екселенције Фиапа у Галерији `73

 Ненад Боројевић се током година у великој мери позиционирао као аутор који успева да ствара управо личне призоре, што је један од најтежих задатака које пред собом постављају фотографи тог жанра. Тим трагањем показује два пута у коментарисању те теме. Са једне стране он уочава људе који емотивно и физички припадају улици, а са друге и оне који су се на њој нашли као пролазници. У првом случају Боројевић се дакле опредељује за ону вечну тему лајф фотографије, бележење живота људи које исти тај живот није мазио и натерао их да постану бескућници. Ипак, Боројевић нам таквим снимцима сведено показује и другу страну медаље. Просијачење је данас у Београду за некога одличан бизнис, а за другог, онога који седи на асфалту, страх да „великом газди“ неће донети довољно новца.

 Трагедија лежи у томе што је просијачење у модерним временима постало илузија, потврда да више нема емпатије, јер се емпатијом тргује. Зато Боројевић највише и показује ту незаинтересованост пролазника према просијаку, и тиме покреће значајну тему о „лажној патњи“. Улица данас више није она улица коју памтимо из времена велике економске кризе, када се знало да онај који проси то ради зато што је гладан. Нова улица је окренула свет наопачке, па тако за праве просијаке, који су такође део Боројевићевог опуса, можемо помислити да су професионалци и обрнуто. Са друге стране, ликовни приступ улици подразумева и однос човека према амбијенту, предметима, стварима, архитектури и сценографији. У том случају говоримо о улици која је фрагмент, исечени детаљ, кадрирање које мења реалности и уводи нас у нови мизансцен.

 Савремена улична фотографија велику пажњу придаје „децисиве момент“-у, али можда још више том простору у коме пролазник изгледа као да је заробљен, као да је закорачио у неку непознаницу, нерешиви „пуззле“ из ког нема повратка.

Ненад Боројевић звршио је Школу видео новинарства 2014. године у “Удружењу новинара Србије”. Члан фото клуба “Београд” и “Фото Савеза Србије” од 2014. године. Учествовао је на 800 домаћим и међународним салонима од 2014. до данас, где је освојио 460 награда, од којих су 314 похвала, 36 бронзаних медаље, 45 сребрних медаља и 65 златних медаља. Од 2020. је носилац фотографског уметничког звања “AFIAP” од светске фотографске асоцијације “ FIAP” и фотографског излагачког звања “F1” од “Фото Савеза Србије. 2020. г. постаје члан фотографских асоцијација “ Global Photographic Union” и Asia Photographers Union. У последњих 20 година је међу 10 најнаграђенијих аутора Фото савеза Србије. 2021. г. добија фотографско звање “Екселенције Фиапа“ (Excellence FIAP ) , EFIAP.