ИМАТЕ ПРИЛИКУ ДА ВИДИТЕ ДЕЛА КОЈА НИКАДА НИСУ ИЗАШЛА ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ! Изложба најпознатијих српских сликара
Изложба посвећена ликовној збирци Народне библиотеке Србије отворена је у Парку војводе Вука, а свечано су је отворили директор Народне боблиотеке Србије Владимир Пиштало и председник Градске општине Стари град Радослав Марјановић.
Поставку чине фотографије двадесет уметничких дела која су део културног наслеђа Народне библиотеке Србије. Реч је о ликовним остварењима најпознатијих српских сликара с краја 19. и почетка 20. века као што су Владимир Величковић, Ђура Јакшић, Љубица Цуца Сокић, Мића Поповић, Петар Лубарда и многи други. Изложбу су припремили историчари уметности Народне библиотеке Србије Душан Злоколица и Мирјана Симоски, дизајн изложбе је радио Милош Нинковић, док је ауторка фотографија Биљана Ракочевић.
Отварање изложбе дела савремене ликовне уметности у Србији с краја 19. и почетка 20. века симболична је најава велике изложбе ликовних дела из збирке Народне библиотеке Србије која ће бити изложена у Галерији САНУ у јуну 2023. године.
Владимир Пиштало, писац и директор Народне библитеке Србије, казао је да је институција на чијем се челу налази културно чвориште Србије и центар који представља нашу културу у сваком смислу. Народна библиотека Србије је организатор бројних културних дешавања као што су концерти, позоришни садржаји и представљање нових књига.
„Драго ми је што имамо добру сарадњу са општином Стари град, јер је општина Стари град симбол овог града, а овај град је симбол ове земље. Захваљујући далековидости општине Стари град, сваки шетач овде може да види нека уметничка дела која никада нису изашла из Народне библиотеке, као што је портрет Милоша Црњанског кога је насликао Сава Шумановић. Културна добра нису створена да буду унутар зидова, она су створена да буду са друге стране зидова и ово јесте излазак на тргове, на агору. То смо почели са општином Стари град и то је дугорочна сарадња коју ћемо наставити све до изградње меморијалног центра на Косанчићевом венцу, који ће да прича причу овога града када је изгорело пола милиона књига и 1300 рукописних књига од 17. до 19. века, што је био огроман ударац нашој култури. Сви наши културни напори имају циљ да се превазиђе траума и унапреди свест о нашој култури и традицији“, рекао је писац Владимир Пиштало, директор Народне библиотеке Србије.
Један од аутора изложбе и уредник културних програма Народне библиотеке Србије Душан Злоколица каже да су уметничке слике које чине ову изложбу само десети део укупне ликовне збирке библиотеке.
„Изложба приказује ширину ликовне збирке која се чува у Народној библиотеци. Најстарије дело које овде можемо видети је „Жена у српском“ Ђуре Јакшића с краја 19. века, које се чува у сефу библиотеке. Посетиоци, између осталог, могу да виде и портрет Вука Караџића који је наслиокао Мића Поповић, „Народну библиотеку у пламену“ аутора Антона Хутера, која је један од ретких примера где се представља тренутак када је Народна библиотека на Косанчићевом венцу погођена. Збирку још чине откупљена или поклоњена дела, као и дела из легата“, рекао је Душан Злоколица.
