ДОК СМО БИЛИ ЗАРОБЉЕНИ ПО КУЋАМА, ЈА САМ ПУШТАЛА МОЈЕ ПЕРЛЕ ДА ИЗЛАЗЕ! Самостална изложба Жељке Башић-Савић
Самостална изложба Жељке Башић-Савић “Зрак сунца у мојој мрежи”, која обухвата накит и фотографије, биће одржана у Галерији Сингидунум у Београду од 27. децембра 2022. до 18. јануара 2023. године.
Где се одржава
Галерија Сингидунум
Када се одржава
27. децембар - 18. јануар
Ова изложба представиће београдској публици динамичне огрлице и уметничке фотографије којима Жељка доноси свој префињени ликовни израз.
Огрлице су настале током ковид пандемије. Док смо били заробљени по кућама, ја сам пуштала моје перле да излазе, шетају се, упијају боје, мирисе и светло и да ми, по повратку причају приче. У немогућности путовања, комуникације, размене речи и емоција, могли смо зарањати у имагинарни свет и стварати игру на уметничком плану.
О фотографијама које ће бити изложене, ауторка је додала: “Уметничком фотографијом сам се враћала и на сам почетак стварања огрлица и уједно истраживала нове рефлексије и могућности и приче које су израњале из пуноће и лепоте полудрагог камења. Моја игра није могла да прође без изражене речи, која овде само сенчи завршену причу и дефинише је попут паспатуре која причу и машту не затвара, него позива на нове приче и нове уметничке изражаје.“
Поетски и надахњујући текстови који прате огрлице воде посматрача кроз креативни процес, а саме огрлице излазе из оквира накита и постају скулпторалне минијатуре, изузетне нежности, ликовности и природности. Њих краси и висока естетизација, јер Жељка Башић-Савић не ниже перлице тек да би сложила боје или угодила женском укусу. Она их вешто води, од почетне идеје коју има ка одређеној симболици и у то уклапа и њихову употребну и естетску намену.
Сузана Спасић, директорка Фондације Оље Ивањицки, о изложби Жељке Башић-Савић је записала: “Доноси нам Жељка своје „перлице“ – како их сама зове. Па нам доноси уз њих и фотографије. А опет ту су и поетски текстови. Невелики по броју редова, али згуснутих осећања и без превише текста, савршено скраћених реченица, да би чак и вазда намргођени Шопенхауер, који је говорио да сваку опширност која није вредна читања треба прескочити, био задовољан. А вероватно и Хегел који је некад узвикнуо Дас Wахре ист дас Ганзе – Истина је целина. Ма како обртали ову реченицу, ако је применимо на Жељкин уметнички израз, долазимо до тога да је и слика, и предмет и реч код Жељке једна целина, један аутентични стваралачки вез у разним медијима. И једно без другог не иде. И зато је целина. А зато је и истина“.
Жељка Башић-Савић рођена је септембра 1956. године у Добоју. У њеној деветој години родитељи се враћају у родну Далмацију. У Сплиту завршава основну и Школу за примењену уметност (одсек фотографије). У Београд долази на студије глуме на Факултету драмских уметности. Остварила је велики број улога на филму, телевизији и у позориштима у региону и Београду. Највећи број драмских улога остварила је као члан Народног позоришта у Београду.
Почетком деведесетих година напушта београдску сцену и одлази са породицом у Немачку. У Келну остварује нову, успешну новинарску каријеру на радију Дојче Веле, а уметност се провлачи и кроз новинарски рад. Уређује популарну емисију Културни магазин. Током новинарске каријере остварила је на стотине интервјуа са виђеним уметницима са простора некадашње Југославије и са политичке сцене. Бави се уметничком фотографијом, израдом накита и писањем.