СПОЈ ЛИКОВНИХ И ЧИСТО ДИЗАЈНЕРСКИХ РАДОВА: Изложба студената генерације Универзитета уметности продужена до 27. јануара

"Чиме се дизајнер текстила бави?“ било је најчешће постављено питање не само у току необавезне конверзације са новим људима, већ је неретко долазило и од стране пријатеља и чланова породице. Нажалост, тада нисам имала довољно искуства ни спознаје, али да имам прилику да се вратим у сваку од ситуација, мој идеалан одговор би гласио: ,,Текстил је попут голог дрвета на јесењем ветру. Свака грана има гранчице, а гранчице још ситније гранчице. Све оне егзистирају самостално, независно... све док не дуне ветар. Тада крећу да се ковитлају и међусобно преплићу стварајући бесконачност нових односа, композиција. Тад настаје мноштво ритмова који се константно мењају пред нашим очима.“, рекла је Ангелина Крстић поводом ове изложбе. 

Њена је тежња била да овом изложбом представи текстил сваком човеку, на шта се нека дела односе, док су друга усмерена на преиспитивање личности аутора.  

Ангелина Крстић је рођена 1999. године у Сремској Митровици. Године 2018. завршава са одличним успехом Митровачку гимназију (друштвено-језички смер) и уписује основне студије на Факултету примењених уметности,у Београду – смер дизајна, које завршава 2022. године са изузетно високим просеком оцена (10,00). Тренутно је студенткиња мастер академских студија на истом смеру. Учестовала је у различитим колонијама, изложбама и пројектима, на којима је и награђивана, попут ,,Дипломе“, завршне изложбе студената Факултета примењених уметности, Музеј примењених уметности, Београд  и других. 

Драгана Лукић је уметница којој уметност не служи за стицање и потврду друштвеног статуса, већ за конфигурацију онтолошког одређења у реалном времену. За Драгану можемо рећи да је студирала на Факултету ликовних уметности у Београду, али ништа више од тога, јер можемо упасти у проблем формализма. Овај боравак се може једино дефинисати неким временским оквиром; како сама Драгана каже – све се може сместити у неки временски оквир. Из тог разлога њен рад јесте непразан скуп. Драганини радови нису графике већ графички прикази. Чак и лексички формализовани скупови појмова или визуелних садржаја представљају неку врсту графичког приказа, пре него уређену и сугестивну лексички изражену мисао/смисао, написао је поводом изложбе њен ментор, професор Адам Пантић.