СРПСКО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ЈЕ ИНСПИРАЦИЈА ЗА САВРЕМЕНИ УМЕТНИЧКИ ИЗРАЗ: Изложба слика и накита Милице Живадиновић отворена у Галерији Сањај

Фантастични ликовни свет Милице Живадиновић саздан је од сећања на претке и мотива из националног фолклора, али и утисака из урбане свакодневице. На њеним сликама спојено је емотивно и поетско, историјско и традиционално, на нов и непоновљив начин. Шаре су у њеном уму и она се на слици сваком шаром (био то ђул, гугутка, бомба, или вера, нада и љубав) бави конкретно и увеличано најпре, а затим опет своје шаре умањује (као у Алисиној земљи чуда), па их разбацује по темељним, озбиљним основама својих космоса, својих натопљених платана, чија је позадина „појела” све што је на њима врило до јуче. Данас су спремне да приме нове: мотиве, елементе, исечке – читав један традиционално-уметничко-ритуални свет. Тако бесконачно опет побеђује коначно.

Све шаре на Миличиним сликама јесу за нас, сада и овде, шаре пиротских ћилима – путујуће шаре Србије, али за Милицу су свакако више од тога. За њу су њено дрво живота. Њене, сада нове шаре су чудесно живе, све је подређено њима, узвишеним и гласно тихим... Такав је Миличин космос, њено „свевидеће“ КосмоОко (Cosmic’Eye), које кроз свој калеидоскоп посматра свет у малом, па је и оно добило посебно место у заносним шарама пиротског ћилима. Да ништа није случајно управо у споју природе, науке и уметности, говори и чињеница да је део ока – дужица или такозвана „шареница“ (танка, кружна структура у оку) одговорна за боју ока, као и за количину светлости која пролази у мрежњачу. „Шареница“ је у исто време и назив за првобитну ткану покривку која је заправо била претеча ћилима. Тако и Миличине шаре и шаренице примају и пропуштају светлост коју им она као уметник дарује, па онда слике одзвањају сјајем осећајности, а тактилне површине узносе боју и славе машту њене душе. Њој као уметници носе радост сликања, а свима нама радост наслеђа.

Свака идентичност са ћилимским шарама је дивна јер је њоме једна културолошка, естетска чињеница овековечена у уметничком делу, а опет свака различитост је још дивнија јер је то Миличина уметност, њен лични прилог лепоти овог узвишеног документа званог ПИРОТСКА ЋИЛИМСКА ШАРА, наводи у пратећем тексту изложбе Марина Цветановић, историчар уметности.