СВЕТЛОСТ, КАО СИМБОЛ СПОЗНАЈЕ, ОТКРИВА ИСТИНУ КРОЗ ЗНАКЕ! Изложба "Светлописи" у Галерији Дома омладине Београд
Изложбу “СВЕТЛОПИСИ” Иване Куцине у Галерији Дома омладине Београда можете посетити од 14. до 26. фебруара, а свечано отварање је заказано за 14. фебруара у 19 часова.
Где се одржава
Галерија Дома омладине Београд
Када се одржава
14 - 26. фебруар
Изложба ’’Светлописи’’ састоји се од просторно-светлосних инсталација, односно анимација које ће се пројектовати на објекте. Пројектована светлост у виду једноставне анимације оживљава материју, а титрави симбол даје значење, душу телу. Анимација, која и сама значи оживети, оживљава неживо. Додирују се опипљиво и недодирљива суштина објекта која попут живахног духа игра по њему. Кроз додир дигиталне слике, која је често доживљена као хладна са физичком реалношћу, ствара се медитативан амбијент, простор који асоцира на мир и живост природе.
Шума, архетипски простор, место где се сусрећу изгубљено и нађено, унутрашњи простор човека у чијим дубинама трагамо за спознајом. У бајкама, трагајући кроз мистичне просторе несвесног, откривамо скривено унутрашње благо.
На површине у простору које ће опонашати шуму пројектују се једноставни, архетипски симболи, додир руке који открива истину, дрво које гледа… Ликовни израз је сведен, како ништа не би нарушило монументалност и значење симбола, а опет је сликарски свеж дајући лакоћу светлосној игри. Амбијент овако настао треба да изазове контемплативно стање свести, а симболи да дотакну дубоко несвесно и универзално. Светлост као симбол спознаје открива истину кроз знаке.
Ивана Куцина рођена је 1995. године у Београду. Завршила је мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду 2019. године, у класи професора Добрице Бисенића. Чланица је УЛУС-а од 2021. године. Активно се бави уметничким радом. Учествовала је на многим групним изложбама. Прву самосталну изложбу, Космички наративи имала је 2021. године у Галерији У10. Живи и ради у Београду.
Анимација, која и сама значи оживети, оживљава неживо. Додирују се опипљиво и недодирљива суштина објекта, која попут живахног духа игра по њему. Дигитална пројекција, често доживљена као хладна, својим лаганим додиром оживљава позоришни простор шуме. Она слободно лети по стаблима и зидовима и онима који кроз шуму кроче.
Амбијент овако настао треба да изазове контемплативно стање свести, а симболи да дотакну дубоко несвесно и уневерзално. Светлост, као симбол спознаје, открива истину кроз знаке. Ликовни израз је сведен, како ништа не би нарушило монументалност и значење симбола, а опет сликарски свеж, дајући лакоћу светлосној игри.