ПРОЈЕКЦИЈА ОГЛЕДАЛСКИХ СЛИКА НА СТАКЛЕНИМ ПОВРШИНАМА КАО ИГРА БЕСКОНАЧНИХ РЕФЛЕКСИЈА! Изложба Маје и Нине Урошевић "Простори - поглед и рефлексије"

Маја и Нина Урошевић (1996. Београд) завршиле су основне академске студије на Факултету ликовних уметности у Београду. Учествовале су на неколико групних изложби и међународним радионицама и изложбама. Истраживање односа архитектуре, човека и природе, са вишесмерним и слојевитим релацијама ова три елемента, представља стваралачку преокупацију две младе уметнице. Радови реализовани превашодно у медију цртежа на папиру, фокусирани су на перцепцију савременог урбаног, уједно и личног животног хабитуса.

“…Користећи изражајне могућности графитне оловке или поступка ситоштампе, Нина Урошевић елаборира структуралност архитектонских форми и аналитички педантно бележи сложене геометризоване системе стаклених фасадних опни. Хоризонталне и вертикалне линије формирају мозаичку мрежу репетитивних зидних јединица динамизирану различитим угловима посматрања и перспективе. Светло, један од кључних композиционих елемената, варирањем оштрих тонских контраста и благе валерске моделације ствара богате пластичке и тактилне ефекте, опипљив осећај просторности. Пројекцијом огледалских слика на стакленим површинама, уметница производи игру бесконачних рефлексија, преламања форми и/или контраста строгих линеарних склопова и флуидне аморфности као последице оптичке дисторзије (...) Статичним и фиксираним погледом на осветљене прозоре суседних зграда, Маја Урошевић разоткрива просторно-временске координате посматрања, односно самог стваралачког чина – ноћ и стамбене етаже у мање-више истој висинској зони видокруга. На основу броја и распореда прозора, подигнутих или спуштених ролетни, људских силуета, мобилијара који се назире (завесе, врата, слике на зидовима, собне биљке...), запажамо тренутна дешавања и генеришемо утисак о животним навикама појединаца и заједнице у блиском окружењу. Бодлеров исказ о прозору, да оно што се види на светлу дана никада не може бити интересантније од оног што се дешава иза стакленог окна, сагледан кроз Мајин перцептивни и стваралачко-проблемски апарат, применљив је и у условима новог миленијума...” Мирослав Сапунџић, историчар уметности (из предговора каталога)