РАДОВИ НАСТАЛИ ЗА ПОТРЕБЕ СЦЕНСКЕ УМЕТНОСТИ У КАНТАБРИЈИ: Изложба „Живот је позорница“ Николине Радуловић Велић у Институту Сервантес

Поводом Међународног дана жена Институт Сервантес овог марта представља низ позоришних плаката ауторке Николине Радуловић Велић. Поставку „Живот је позорница“ (Puro teattro) чине радови настали између 2014. и 2022. године за потребе различитих продуцентских кућа у области сценских уметности у Кантабрији. Поставку ће чинити и позоришне фотографије троје аутора из Сантандера, Белен де Бенито, Алвара Ромера и Ауреа Гомеса.

„Београд сам напустила 1997. године, непосредно по завршетку студија, али увек му се радо враћам, посебно због драгих пријатеља и колега који овде живе. У овом граду сам провела један за мене јако значајан период живота, моје формативне године“, објашњава Николина Радуловић Велић.

Изложба ће свечано бити отворена 7. марта у 19 часова, а том приликом посетиоце галерије поздравиће ауторка као и директор Института Сервантес у Београду Ђузеп Марија де Сагара Анхел.

Већ 8. марта, на Међународни дан жена, у 17 часова биће организовано ауторско вођење кроз поставку. Радуловић Велић ће из прве руке поделити своја искуства о животу и раду у Шпанији, откривајући бројне занимљиве приче иза продукција на којима је радила.

„У Сантандеру, граду у коме живим и који је сада мој дом, дизајнирала сам више од педесет плаката за позориште и позоришне фестивале. Кроз изабраних 17 плаката и фотографије других аутора покушала сам да што боље дочарам разноврсну и узбудљиву кантабријску позоришну сцену и да је на тај начин приближим београдској публици“, додаје ауторка изложбе.

До краја изложбе биће организован и низ стручних вођења (18. и 25. марта, 1. априла). Сви вођени обиласци на српском су језику, а улаз је слободан.

Николина Радуловић Велић (1972, Книн) графичка је дизајнерка и илустраторка. Школовала се на Факултету примењених уметности у Београду. Од 1997. године живи у Сантандеру (Кантабрија) где развија своју професионалну каријеру. Последњих деценија сарађивала је са бројним организацијама и институцијама из сектора културе, дизајнирајући плакате за позоришне представе и фестивале (Фондација Сантандер цреатива, Скупштина града Сантандера, Покрајинска влада Кантабрије, АЦЕПАЕ, Либрерíа Гил, Позориште Áбрего, Руидо Интерно…). Добитница је Гран прија „Златно перо Београда“ Међународног бијенала илустрације за 2021. годину.

Белен де Бенито (1974) је дипломирала на Универзитету у Њујорку у области међународног маркетинга. Има више од двадесет пет година искуства у области фотографије, вођења маркетиншких и уметничких пројеката, а њене фотографије објављиване су у шпанским и међународним медијима и на изложбама. Алваро Рамиро (1973) заљубљеник је у фотографију од малена, а професионалну каријеру започео је 2000. године. Његов стил одликују једноставне композиције, мешавина текстура, облика и боја, потрага за лепотом свакодневице, која нам је непрестано пред очима, а не примећујемо је. Аурео Гомес (1968) студирао је драмску уметност, глуми када год има прилику, а од пре неколико година почео је и да фотографише своје колеге с друге стране четвртог зида или сакривен међу кутијама.