ОСЛОБОЂЕЊЕ ФЕМИНИСТИЧКОГ ГЛАСА МЕДУЗЕ КРОЗ КРУГОВЕ! Изложба Лале Рашчић ‘’Бакар гори’’

Окосницу изложбе “Бакар гори” чине два круга који представљају традицију и митологију – с једне стране реч је о тепсији – симболу фолклорне традиције тепсијања, а са друге о горгонеју – апотропејском приказу Медузине главе из доба Античке Грчке.

У складу са досадашњим мултимедијалним истраживачким приступом раду и пројектима дугог трајања, који се често баве реконтекстуализацијом различитих митова, митолошких ликова или традиција, Рашчић наставља да се бави наметнутим патријархалним друштвеним нормама и избављењем традиције од фолклоризације настале под утицајем националних политика.

У процесу стварања ове изложбе уметница се позива на различиту литературу, укључујући и есеј “Смех Медузе” француске феминистичке ауторке Хéлèне Циxоус (Хелен Сиксу) из 1975.године у којем ауторка као циљ теоријског концепта поставља стварање феминистичког гласа, односно његово ослобађање, које је могуће једино кроз израз - чин писања.

Један од кругова, дакле, кроз које се на изложби ослобађа женски глас је бакарна тепсија - њен ротирајући звук одјекује простором, а везан је за традицију тепсијања, која је највише присутна на подручју Босне и Херцеговине, али и ширег Балкана, а свој корен вуче још из Османског доба. То је древни начин певања, углавном жена, уз окретање плитке и округле бакарне тепсије.

Други круг који чини срж изложбе је горгонеј који код Лале Рашчић поприма различите форме и медије – маску, објекте од стакла, цртеже, видео; па коначно и саму њену форму – облик савремене жене-перформерке у оклопу која постаје медиј за враћање гласа Медузи и поновно формирање, односно ремитизацију њеног лика.

“Хефест” задужен за израду тепсије и Медузиног оклопа на овој изложби је Нермина Беба Алић, једина жена “казанџијка” у Сарајеву (занатлија који израђује традиционално бакарно посуђе).

Изложба ’’Бакар гори’’ биће отворена до 28. априла 2023. године, а како налаже пракса галерије Хестиа, имаће и своје пратеће програме, од којих је први вођење “Годфатхерс” (Кумови) с Дамиром Имамовићем на самоме отварању.

Дамир Имамовић је босанскохерцеговачки музичар, певач, композитор и интерпретатор традиционалне босанске севдалинке. На вођењу ће бити присутна и уметница која ће са посетиоцима поделити своје виђење ове митолошке изложбе.

Биографија уметнице:

Лала Рашчић (рођена 1977. у Сарајеву, живи и ради у Сарајеву и Загребу) је медијска уметница и перформерка која користи перформативне стратегије везане за стварање нових наратива и приповести који укључују вербалне видео перформансе, перформативно-инсталацијске амбијенте, видео пројекције, објекте, светло, цртање и сликање. Њена интересовања су укорењена у начине извођења текста, што се огледа у њеном интересовању за традиционалне и савремене приповедачке праксе, усмене историје и уметност монодраме.

Већина пројеката Лале Рашчић је доследно истраживачке природе. Уметница гради свој уметнички наратив око питања феминизма, историје, нових читања традиције и мапирања њених трагова у данашњој свакодневици. Њени радови налазе се на граници између перформанса и мултимедије, истовремено комбинујући аудио-визуелно, покрет, слику и цртеж и скулптуралне објекте.