Magda Radojlović - Nacrtaj nešto svakog dana i bićeš okej _kratke vežbe-hemijska olovka_15 х 10.5 cm 2020.jpg
Рад Магде Радојловић
промо

Рад Магде Радојловић
промо

Уметнички програм

СВАКОДНЕВНО СЕ СРЕЋЕМО С ЊОМ, АЛИ ЈЕ УМЕТНИЧКИ УМ ОСМИСЛИО РАД СА ХЕМИЈСКОМ ОЛОВКОМ: Изложба „Пут је у дистанци – прати моје смернице” Магде Радојловић у Галерији ДОБ-а

20.03.2023.

СВАКОДНЕВНО СЕ СРЕЋЕМО С ЊОМ, АЛИ ЈЕ УМЕТНИЧКИ УМ ОСМИСЛИО РАД СА ХЕМИЈСКОМ ОЛОВКОМ: Изложба „Пут је у дистанци – прати моје смернице” Магде Радојловић у Галерији ДОБ-а
Величина слова

Изложба „Пут је у дистанци – прати моје смернице” Магде Радојловић представљена је у Галерији Дома омладине Београда до 26. марта.

Где се одржава

Галерија ДОБ


Када се одржава

26. март


Доказ доброг дизајна, производ индустријске ере и масовно произведена хемијска оловка основно је изражајно средство којим је формиран циклус цртежа под називом ’„Пут је у дистанци – прати моје смернице’’. Хемијска оловка као део свакодневице, утешно је доступна, пријемчива и нужна, док кроз свој монотони плави траг растерећује од аутентичности и индивидуалности.

Папир, више прихваћен него одабран, у свом задатом формату део је индустријског стандарда у области штампе. Његов познат формат чини оквир у ком се уметница, као део технолошког и капиталистичког друштва, креће.

У радовима су оловка и папир за уметницу попут водоника и угљеника – два хемијска елемента који дају живот. Међутим, приступ цртежима не напушта капиталистички дух; у жељи да испоснички приђе процесу, уметница себе подвргава ограничавајућем физичком раду не би ли, кроз исцрпљујућу дисциплину цртања, задовољила своју унутрашњу потребу за изражавањем. Тиме, она огољава процес цртања и своди га на пуко попуњавање површине, привид (интелектуалног) рада и истрајност која је самој себи циљ. Очајна жеља да се испуни простор и попуни површина, да се обележи, произведе, самог производа ради.

Сви радови су вођени јасном и прецизном инструкцијом чији поступак је сличан оном у језику алгоритама. Концепт изложбе заснован је на задацима попут математичких функција, где, уз дехуманизујућа ограничења, очајнички – али невино, на површину испливава људска грешка. Линијом ове људске грешке може се реконструисати права природа уметничког поступка.
Је ли уметница успела да буде уметница тиме што је уложила време или је изгубила време? Постоји извесна количина притиска да се произведе нешто сасвим ново и оригинално како би се допринело културној сцени, али је притисак уједно обесхрабрујућ и парализујући. Пут је у дистанци – прати моје смернице реагује на истовремену хиперпродуктивност и хаотичност садашњег историјског контекста.

Подели вест