КОЛИКО СЕЖЕ ИНДИВИДУАЛНО СЕЋАЊЕ НА ПРОШЛОСТ? Самостална изложба Невене Поповић у Гроцкој

КУЋА представља склонитељски вид велике мајке. Као град и као храм, налази се у средишту света. Означава унутрашње биће, а њени делови, спратови, подрум и таван, различита стања душе (Мали речник традиционалних симбола).

- Тема која ме заокупља и којом се бавим дужи временски период јесте дом. Изучавам традиционалне технике градње, истражујем кућу као артефакт неколико генерација, занима ме колико сеже индивидуално сећање на прошлост. Антрополошке теме у мом фокусу су оно што настаје, оно што нестаје и оно што остаје: традиционална архитектура, познавање и коришћење локалних материјала, организација домаћинства, географско лоцирање, потомство, миграције, загађење, екологија...

У раду уметнице евидентно је повезивање наслеђа са садашњим тренутком. Анализира промене у начину размишљања, проналази материјалне трагове, бележи своја размишљања визуелним поступком користећи различите материјале, технике и медије.

Од попа уши – је архаичан народни израз, који карактерише краткоћа и јасноћа изречене мисли. Данас је ова изрека вероватно недовољно јасна, а односи се на место препуно ствари у коме нема реда и где само фале од попа уши - наводи ауторка у уводној речи каталога изложбе.

Невена Поповић (1976) је ликовна уметница која је на уметничкој сцени присутна од 2001. године. Школовала се на Факултету ликовних уметности у Београду где је завршила основне, магистарске и докторске уметничке студије, а као гост - студент боравила је у Бечу и Солуну. Члан је УЛУС-а (2005) и међународног удружења Sculpture-network (2014). Учествовала је на бројним изложбама, уметничким догађајима, ликовним колонијама и радионицама у Србији и иностранству. Одабране самосталне изложбе: Скупљачи времена, Галерија Меандер, Апатин, 2018; Скупљачи времена, Галерија Ремонт, 2018; Срећном човеку сат не откуцава, Ликовна галерија КЦБ, 2015; На повратном путу, Галерија савремене уметности Панчево, 2009; Не постоји свет, само острва.., Продајна галерија „Београд“, 2008; Услојавање, Галерија Звоно, 2007; Ринг, Галерија СУЛУЈ, 2002. Аутор је бројних програма за децу и младе за које је добила неколико награда међу којима је и наградa ФЛУ „Богомил Карлаварис“ (2014). Њен педагошки рад последњих девет година везан је за Факултет уметности у Косовској Митровици где је запослена у звању доцента.

Ранчићева кућа у Гроцкој је споменик културе од великог значаја за нашу земљу и аутентични варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног неимарства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Варошка кућа, у којој „станује“ Центар за културу Гроцка, располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и негпваном, пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.