САВРЕМЕНИ ТРЕНУТАК ПРЕДСТАВЉЕН НА ШТАФЕЛАЈНОМ СЛИКАРСТВУ: Изложба радова Исидоре Ивановић представљена у Малој галерији УЛУПУДС-а

Већ дужи низ година Исидора Ивановић је присутна на нашој ликовној сцени и приметно је да њен опус садржи елементе истраживања и динамичности што се огледа пре свега у избору мотива и тема које представља. Исидора је окренута традиционалном штафелајном сликарству где на аутентичан начин представља савремени тренутак.

На Исидориним сликама огледа се мајсторство како у цртежу тако и сликању. Врсно познавање анатомије, композиције, боје, светлости и сенке одражава академско знање, сликарско умеће и таленат. Осим што одлично влада анатомијом уметница изучава и психологију човека. Сликарски приступ стваралаштву пре свега реалистичког опредељења је својствен Исидори која суптилним интервенцијама на сликама у виду арабеске у позадини прави везу с
реалношћу и естетским достигнућима дизајна и сликарства садашњег времена.

Смисао стваралаштва Исидоре Ивановић је бављење моралним, друштвеним и емотивним вредностима као основном аспекту цивилизације. Наглашена је љубав према ближњима, деци, што је и окосница људског бића и друштва. Уметница евоцира успомене и подстиче посматрача да се запита о свом пореклу, почетку, животном путу, отуђењу које се на њему десило и повратку исконском у емотивном смислу. Сликарка представља особе ухваћене у клопку самоће, отуђења, неизвесности. Док слике дају оптимистичан поглед ка будуцности. Исидора цртежом и бојом тка слику спознавања самог себе указујући на значај међуљудских односа.

У тексту каталога историчарка уметности Славица Обрадиновић наводи: “И сада детаљ на слици има значајно место било да је то портретски лик, рука, поглед или декоративни елементи у позадини. Када реалистичне ликове смести у позадину која асоцира на QР кодове или пикселе дешава се буђење традиционалне слике која суптилно недвосмислено добија место у данашњици и њено ишчитавање добија другачији правац. Асоцијације које се јављају пред оком посматрача недвосмислено повезују како оно испуштено у данашњици тако и њену лепоту. На свим сликама овог циклуса фокус је у погледу особе с портретским карактеристикама различите животне доби. Поглед је усредсређен у далеку недефинисану тачку трагајући за одговорима у осами.”