SPOMENICI U BEOGRADU ZA KOJE TREBA DA ZNATE: Knez bez kape i „Pobednik” bez odela - simboli koji su budili ponos i suze

Bilo da u Beogradu živite ili samo dolazite u posetu i obilazak, dobro je da znate nekoliko osnovnih, a pritom i vrlo zanimljivih činjenica o spomenicimau glavnom gradu Srbije.

1. Spomenik knezu Mihailu Obrenoviću - „Kod konja”
Ovaj spomenik je podignut u znak sećanja na Mihaila Obrenovića, najobrazovanijeg srpskog kneza koji je koji je inicirao osnivanje Narodnog pozorišta u Beogradu. Preko puta ove zgrade, na Trgu Republike, danas je statua kneza predstavljenog kao konjanika. Za one koji pitaju - u šta je uperena njegova podignuta ruka, tu je i odgovor - knez Mihailo pokazuje ka još neoslobođenim srpskim krajevima.

Na postamentu su imena gradova oslobođenih od turske vlasti zahvaljujući upravo njemu. Tu je i reljef koji prikazuje kako knez Miloš i srpski deputati polažu zakletvu na Mihailovom grobu.

Statuu ovog konjanika je izradio italijanski vajar Enriko Paci, a u javnosti je bilo kritika što je knez prikazan bez kape. Autor je želeo da naglasi diplomatske pobede srpskog kneza, a ne njegov status vojskovođe, takvo je bilo zvanično objašnjenje. Vredi zapamtiti i da je spomenik otkriven 19. decembra 1882. godine, baš na Svetog Nikolu, slavu dinastije Obrenović.

Više o spomenik knezu Mihailu Obrenoviću - „Kod konja” možete da pročitate na ovom linku. 

2. Spomenik „Pobednik”
Statua atletski građenog muškarca na visokom stubu, koji se oslanja na svoj mač i u ruci drži sokola, danas je glavni simbol Beograda. Nema turiste koji neće da ga slika i svi ga prepoznaju na fotografijama. Međutim, dok ga danas posmatraju na Kalemegdanskoj tvrđavi, malo posetilaca glavnog grada Srbije zna da je „Sokolar”, kako su još zvali ovaj spomenik, izazvao zgražanje dela javnosti i pre nego što je postavljen.

Naročito su dame bile šokirane idejom da figura potpuno nagog muškarca, visine veće od četiri metra, osvane na Terazijama - u centru grada - kako je prvobitno planirano. Vajar Ivan Meštrović ga je zamislio kao deo veće kompozicije, uz česmu sa lavovskim maskama, ali je na kraju „Pobednik” ipak smešten mnogo dalje od „suvog centra” - na gornji plato Beogradske tvrđave. Podignut je na visoki dorski stub i okrenut ka reci pa njegova nagost izaziva manju sablazan.

Pobednik simboliše pobede Srbije u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, a na Kalemedanu je od 1928. godine. Poznavaoci simbola kažu da je mač okrenut nadole pokazuje da nikad ne poziva na napad, već upozorava da je uvek spreman za odbranu.

Više o spomeniku „Pobednik" možete da pročitate na ovom linku.

3. Spomenik Josifu Pančiću

Malo Beograđana zna da se Studentski park nekada nazivao Pančićev park, jer je svoje prve urbane obrise dobio baš kad je u njemu otkriven spomenik Josifu Pančiću, krajem XIX veka. Podigla ga je Beogradska opština, čiji je predsednik tada bio Nikola Pašić, a poručilo ga je Ministarstvo prosvete koje je htelo da oda priznanje velikom srpskom lekaru, naučniku i botaničaru.

Čast da izradi prvi javni spomenik izveden u punoj figuri, kao delo domaćeg umetnika, pripala je Đorđu Jovanoviću, prvom srpskom akademskom vajaru. Porudžbinu je primio dok se usavršavao u Parizu, a Pančića je predstavio sa lupom i grančicom u rukama. Kraj nogu mu leže knjige i čuvena Pančićeva omorika.

I oko ovog spomenika je bilo peripetija - za statuu prvobitno izloženu na Pariskom salonu trebalo je para kako bi se dopremila do Beograda. Posle dosta muka, ipak je stigla na mesto gde se i danas nalazi, a otkrivena je 1897. godine, u prisustvu samog kralja Milana Obrenovića.

4. Spomenik Jovanu Cvijiću
U Studentskom parku je podignut spomenik još jednom istaknutom srpskom naučniku - Jovanu Cvijiću. Utemeljivač srpske geografije, bavio se i etnografijom, geologijom, antropologijom i istorijom, a tokom 38 godina naučnog rada obavio je brojne ekspedicije kako po Balkanskom poluostrvu, tako i u Maloj Aziji. Inicijativu za spomenik Cvijiću podneo je Beogradski univerzitet čiji je rektor on i bio. Izradio ga je Oto Logo, srpski vajar iza kojeg je ostalo pravo bogatstvo - više od 1.000 skulptura, od čega su 32 javna spomenika. „Cvijić je ovde prikazan kao neumorni putnik, kao planinar koji je za trenutak zastao na nekom tek osvojenom visu”, kazao je akademik Dejan Medaković na otvaranju spomenika, 9. novembra 1994. godine.

5. Spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom
Spomenik ruskom caru Nikolaju je postavljen u parku Aleksandrov u Ulici kralja Milana, a otkriven je 2014. godine. Tu je nekad bio prvi dvor Aleksandra Karađorđevića, a kad je srušen, ostao je park nazvan „Devojački”. U istoj ulici je svojevremeno bila i ambasada carevine Rusije. U Devojačkom parku je sebi mesto našlo delo ruskih vajara Andreja Kovaljčuka i Genadija Pravatvorova koje je stiglo kao poklon Ruskog vojno-istorijskog društva i otkriveno na dan 16. novembra 2014. godine u okviru proslave stogodišnjice početka Prvog svetskog rata.

Masivna bronzana statua cara Nikolaja II je visoka 3,5 metra a, sa granitnim postoljem, čini spomenik visok 7,5 metara i težak 50 tona. Kao znak srpsko-ruskog prijateljstva, u spomenik su uklesane reči cara Nikolaja Drugog: „Svi moji napori biće usmereni na očuvanje dostojanstva Srbije. Ni u kom slučaju Rusija neće biti ravnodušna prema sudbini Srbije”, na ruskom i srpskom jeziku.

Tri godine kasnije, park će poneti današnji naziv Park Aleksandrov, u čast ansambla „Aleksandrov”, vojnog hora Crvene armije čiji su brojni članovi tragično stradali u avionskoj nesreći iznad Crnog mora decembra 2016. godine.

6. Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji
U parku Tašmajdan, koji svakoga dana bruji dečjim žagorom i smehom, nalazi se i jedan spomenik večne tuge - onaj podignut deci stradaloj u NATO agresiji. Na suprotnom kraju od Crkve Svetog Marka, postavljena je bronzana skulptura devojčice Milice Rakić, koja predstavlja sedamdesetdevetoro dece tragično stradale tokom 78 dana bombardovanja Srbije.

Miličina skulptura je izrađena besplatno u livnici „Jeremić”, a iza nje su mermerna krila koja izgledaju kao da je grle i rad su Živana Jezdimirovića iz Aranđelovca. Idejno rešenje spomenika dao je vajar Ostoja Balkanski.
Inicijativu za podizanje spomenika dao je list „Večernje novosti”, koji je objavio i konkurs za epitaf. Odabran je onaj koji je sročila Ana Golubović iz Kostolca i glasi „Bili smo samo deca”.