55 GODINA IZUZETNE TRADICIJE I KULTURNE RAZMENE: Nikola Nikodijević o značaju manifestacije „Radost Evrope”

On je istakao da je značaj ove manifestacije u tome što spaja decu iz različitih zemalja i regiona.

„Radost Evrope” je jedinstvena omladinska manifestacija, prepoznatljiva na čitavom kontinentu, pa i u svetu. Za ovih pet i po decenija, koliko traje, stotine hiljada dece je prošlo kroz nju i verovatno se čitav život sećaju svog učešća, rekao je danas predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević. 

– Deca uče o drugačijim kulturama i običajima, ali najviše o zajedništvu. Prijateljstvo koje se stekne na ovaj način ostaje za čitav život, a iskustva treba da posluže za budućnost, kada ta deca odrastu i budu na ozbiljnim, odgovornim mestima, kako bi mnogo racionalnije rezonovali, donosili odluke i stvarali bolju budućnost za sve nas. Beograd je prepoznatljiv po nekoliko manifestacija, a većina njih se održava u oktobru. Među njima su „Sajam knjiga”, „Beogradski džez festival”, „Oktobarski salon”, „Dani slobode”, Bemus, Bitef, pa svakako i „Radost Evrope”. Po svim tim manifestacijama, Beograd je nadaleko čuven, lider i inovator u kulturnim dešavanjima. Kultura znači prihvatanje drugačijih pogleda na svet, mnogo humanijih i mnogo boljih. Zato joj dajemo prednost i nastavićemo da negujemo sve manifestacije kulture u Beogradu, koje imaju višedecenijsku tradiciju – istakao je Nikodijević.

Upravo zbog svega toga, dodao je Nikodijević, „ljubomorno” ćemo čuvati sve te manifestacije, ponosni na njih, jer su jedinstvene i ne postoje nigde drugde.

On je izrazio zahvalnost čelnicima i zaposlenima u Dečjem kulturnom centru na predanom radu u organizaciji manifestacije „Radost Evrope”, navodeći da će Grad Beograd uvek podržati njihove dobre ideje.

– Deca su naš zajednički zadatak i poduhvat, i u tome smo partneri – poručio je Nikodijević.

Urednici manifestacije Lazar Dubovac i Tijana Savičin istakli su da je reč o programu koji neguje tradicionalne vrednosti, drugarstvo, ljubav i porodicu, a cilj je da manifestacija ostane ista kao što je bila na svom početku.

– Deca iz cele Evrope dolaze na jedno mesto da se upoznaju i žive u porodicama njihovih vršnjaka u Beogradu. Da bi se to ostvarilo, potrebna je bila velika podrška beogradskih osnovnih škola i zato su škole, porodice i deca jedan od stubova manifestacije „Radost Evrope” – rekla je Tijana Savičin.

Urednica Likovnog konkursa „Radost Evrope” Lidija Seničar naglasila je da ovaj konkurs prevazilazi granice Evrope, te da će se svi nagrađeni radovi naći na zajedničkoj izložbi tokom trajanja manifestacije.

„Radost Evrope” je najveća i najstarija manifestacija dečjeg stvaralaštva u Srbiji. Osnivač i pokrovitelj festivala dečjeg stvaralaštva je Gradska uprava Grada Beograda, a izvršni producent je Dečji kulturni centar Beograda. Manifestacija „Radost Evrope” nosilac je EFFE etikete kvaliteta, koju dodeljuje Evropska komisija. Ideja o manifestaciji nastala je davne 1968. godine, nakon gostovanja Hora švedskih dečaka u Beogradu. Od tada svake godine festival okuplja decu Evrope koja kroz pesmu i igru predstavljaju kulturu i običaje svoje zemlje, kao i na Međunarodnom likovnom konkursu „Radost Evrope”.

Deca iz beogradskih osnovnih škola ove godine ugostiće i družiće se sa mladim ambasadorima iz dvanaest zemalja: Bosne i Hercegovine, Bugarske, Litvanije, Mađarske, Nemačke, Poljske, Severne Makedonije, Slovačke, Slovenije, Crne Gore, Češke, kao i sa decom iz daleke Afrike, Namibije. Svoje umeće i tradiciju predstaviće i deca iz Srbije.

Pored učesnika manifestacije, i sva zainteresovana deca i šira javnost moći će da prisustvuju programima festivala, kao što su: izložba XXVI Međunarodnog likovnog konkursa, tradicionalni karneval kroz centar grada, gala koncertu u MTS dvorani, koncert „Susreti prijateljstva” u sali „Donka Špiček” u Dečjem kulturnom centru Beograda i ekološko-sportski dan, uz podršku JKP „Zelenilo – Beograd”.

„Kako raste pamet” slogan je 55. Međunarodnog susreta dece Evrope „Radost Evrope”, a manifestacija je posvećena jubileju – 50 godina od prvog izdanja istoimene knjige Budimira Nešića.

Izvor: Beoinfo