НИЖЕ ЦЕНЕ КАРАТА ЗА ЈАВНИ ПРЕВОЗ, ЦЕО СИСТЕМ ПОД КОНТРОЛОМ: Град Београд улаже сваки динар у бољу услугу за грађане
Вест о замени „Бус Плуса“ потпуно новим системом - „Београд Плус“ одјекнула је прошле године у главном граду Србије, а променама се писало данима - сви су желели да сазнају како ће се управљати продајом и наплатом карата за јавни превоз, а пре свега какве предности од овог су добили грађани.
Мало по мало, овај систем се уходао, а о његовим кључним елементима говорио је недавно председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић.
Шапић је одговарао на питања новинара постављена током обиласка локације предвиђене за изградњу нових паркинг-места, а неколико њих се односило на захтев за одштету коју је фирма иза „Бус Плуса“ поднела због раскида уговора од стране Града. Како је Шапић објаснио, одштетни захтев гласи на 17 милиона евра, што је вишеструко мање од суме која је прошле године најављивана у појединим медијима. Он је подсетио и да су захтеви обично много већи од оног што се реално у процесима, а да су спремни докази да је штета заправо учињена Београду. Великим напорима и одговорним управљањем штета се отклања већ месецима, а систем јавног превоза поступно опоравља.
Ово је цена враћања поверења грађана у њихов град."
Уговор за „Бус Плус“ се односио на систем вредан преко 200 милиона евра, важио је десет година и био потписан на нових десет година кад је Град одлучио да га раскине. Према речима Шапића, био је штетан по буџет који се води за рачун и у корист свих грађана. Више његових елемената је било спорно и произвело бројне проблеме у раду јавног превоза који су морали брзо и ефикасно да буду решени.
Београд се нашао у ситуацији да мора поново да купује опрему коју је већ једном платио, јер су му биле ускраћене шифре неопходне за управљање том опремом - управо по одредбама наведеног, штетног уговора. Зато је јавни превоз у Београду имао проблем два и по месеца прошлог лета када су сва возила остала без ГПС система, али је и он превазиђен.
Уследиле су бројне промене. Избачени су „валидатори“, апарати који су се мењали неколико пута током рада система „Бус Плус“, али никада нису успели да испуне сврху - да обезбеде податке о реалном броју путника који користе превоз. Затим је Град набавио и нове апарате за плаћање картицама, јер су у старом систему могле да се користе само картице Мастер Кард.
Град је купио и нову опрему да би путници могли да у свим аутобусима чују на којој се станици налазе, раније то није био случај, а сад је већ примењено у 1.000 возила. Према речима Шапића, то је сада постао стандард и без тога ниједно возило не може да буде сертификовано.
„Желимо да уложимо новац у нове надстрешнице за стајалишта. Која је разлика између грађана који живе у Бесном Фоку или Кораћици и оног који живи на Савском Венцу? Први могу да трпе кад пада киша, а други не? Та врста дискриминације код мене не пролази, сви Београђани су грађани првог реда.“
Трансформација јавног превоза се није ту зауставила. Уведена је могућност куповине папирних карата у свим трафикама, која раније није постојала, а затим и потпуно нови СМС систем који путницима даје могућност да одмах сазнају колико станица је удаљено возило које чекају и за колико минута ће стићи.
Што је грађанима најважније, цена превоза је дупло мања него што је била. И поред тога, наплата је само нешто мало мања него у „Бус плусу“, наводи Шапић и истиче да профит није толики, али то и није циљ. Град наставља да улаже како би се услуга која се пружа Београђанима и свим посетиоцима престонице подигла на што виши ниво. Нова инвестиција су и информационе табле, којих је у граду сад више од 1.000, а које дају податке о кретању возила, новост је и да су пензионери ослобођени обавезе да сваке године обнављају своје повластице за вожњу и - сваке године - издвајају новац за ту обнову. Промењена је и вишедеценијска пракса да средњошколци плаћају превоз - сада је он и за њих бесплатан. Све претходно повлашћене категорије путника су задржале тај статус.
Трансформација јавног превоза у Београду се наставља. Ускоро истичу уговори приватницима па ће сви који желе да наставе сарадњу морати да прихвате обавезу набавке нових аутобуса. Према речима Александра Шапића, написане су казне у вредности од више десетина милиона динара, за пропусте којима приватни превозници крше ове уговоре.
Пример су муке путника на линији 511 који су принуђени да се возе у „полураспаднутим“ возилима, а једино што Град може јесте да пише казне, јер није предвиђена могућност раскида уговора. Како Шапић најављује, то тако више неће моћи.
Циљ трансформације јавног превоза у Београду је да карте остану што јефтиније, а да се што више улаже у побољшање квалитета услуга и јачање система. Сва нова опрема је набављена у складу са законима, а очекује се значајно подмлађивање градског возног парка, како у власништву државних, тако и приватних превозника