ФОРМИРАН ПОЧЕТКОМ ЈУЛА 1941. ГОДИНЕ: Бањички логор имао двојну управу, зграда смрти за хиљаде затвореника
Бањички логор је био један од највећих концентрационих логора током Другог светског рата у окупираној Србији.
Немци долазе у Београд 12. априла 1941. године, а логор је формиран почетком јула 1941. године, објашњава Горан Антонић, кустос Музеја града Београда.
- Логор је функционисао до почетка октобра 1944. године. 3. октобра је формално распуштен. с тим што један број затвореника остаје и наредног дана, 4. октобра, када последњи затвореници излазе из овог логора. Специфичност Београда током Другог светског рата је била та што је наш главни град заправо био једина европска престоница која је на својој територији имала концентрациони логор. На територији Београда је било неколико концентрационих логора, а Бањички је био један од њих, наводи Антонић.
Поред Бањичког, у Београду су постојали још и логор Топовске шупе, Старо сајмиште и Милишићева циглана.
Специфичност Бањичког логора је била и та што је он имао двојну управу.
- Једним делом логора, већим делом су управљале немачке окупационе власти, а са друге стране постојала је и српска управа коју су постављале колаборационистичке власти. На месту команданта логора је било неколико немачких СС официра. Они су се мењали, најдуже је на тој функцији остао Фридрих Вили, а кад је реч о српској колаборацонистичкој управи за шефа логора је постављен Светозар Вујковић, који је на тој фунцији практично био током целог периода функционисања Бањичког логора, каже кустос Музеја града Београда.
Кроз логор на Бањици је прошло око 30.000 затвореника. Евиденција је сачувана после Другог светског рата, постоји списак од 23,5 хиљаде затвореника и налази се у Историјском архиву Београда. Међутим, постоји један број од неколико хиљада који је прошао кроз Бањички логор, али да није евидентиран.
Један део просторија Бањичког логора претворене су у музеј, који и данас сведочи о свим страдањима која су се овде десила.