ОД МИРОСЛАВЉЕВОГ ЈЕВАНЂЕЉА ДО ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА: Народни музеј чува благо Србије
Народни музеј је основан указом начелника Министарства просвете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године, као Музеум сербски.
Народни музеј Србије је настао у историјском периоду који нам је познат као „доба музеја“, тако да је савременик бројних важних светских музеја, али је истовремено поставио и темељ за развој музејске делатности у Србији.
Основан је као најстарија централна музијска институција, са идејом водиљом да се старине сачувају за будућа поколења, а до данас је променио чак 12 зграда.
Данас је незаобилазно место које посећују становници Београда, њихови гости и бројни страни туристи који долазе у српску престоницу и један је од најзначајнијих симбола Београда.
Народни музеј је музеј комплексног типа посвећен заштити, интерпретацији и промоцији слојевитог, мултикултурног наслеђа централног Балкана и Европе од праисторије до данас, који чува археолошку, нумизматичку и уметничку грађу.
Бронзани портрет цара Константина 1900. године је предат Народном музеју на чување
Постао је и важан центар комуникације и извор сазнања. Нове технологије заузимају посебно место, а богата изложбена и издавачка делатност, као и разноврсни програми привлаче посетиоце.
Представља једну од најзначајних установа модерне Србије, баштини изузетна дела националне уметности, чува највредније што је потекло са нашег простора.
Најстарији сачувани српски ћирилични запис, Мирослављево јеванђеље, писан у другој половини 12. века се налази у њему, 1935. године је предат Народном музеју на чување и излагање. НМС се поноси и сликама Паје Јовановића.
Изложбу Паја Јовановић, за три месеца 2010. године видело је 160.000 посетилаца
Нова стална поставка музеја обухвата хронолошки опсег од далеког палеолита све до уметности 20. века. Организована је на три нивоа репрезентативног здања, а распоређена на 5000м² изложбеног простора.
Збирку стране уметности чини 1.100 сликарских и скулпторских дела, углавном европских уметника од 14. до 20. века. Њено језгро чини поклон словачког сликара Бертолда Липаја из 1891. године. Тада је Народни музеј добио 70 радова италијанских, венецијанских уметника.
Најзаступљенији и најзначајнији сегмент збирке чине целине италијанске, француске, фламанске, холандске, руске и аустријске уметности.
Причу о модерној уметности у оквиру ове Збирке заокружују радови Пикаса, Кандинског, Архипенка и Шагала.
Право благо збирке Народног музеја је и Ван Гогов цртеж „Писац за столом".
Изложба из Холандије Винсент ван Гог, 1966. године је имала више од 300.000 посетилаца
Збирка стране уметности, од самог настанка је имала улогу да подстакне разумевање других култура, али и да позиционира Србију у културни, друштвени и политички простор Европе и света.
Прва музејска поставка је приређена 1864. године. Народни музеј је све време током Другог светског рата био отворен за посетиоце, а 1944. године мења име у Уметнички музеј. Осам година касније враћен је назив Народни музеј.
Садашња зграда подигнута је за Управу фондова, али се поставка Народног музеја у њу уселила 1952. године. По први пут у Србији у изградњи темеља зграде је употребљен армирани бетон због бројних јама, бунара и подрума који се овде налазе.
1873. године је запослен Тома, први показивач музеја
Најстарија музејска установа у Србији подигнута је 1903. године по пројекту архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића, а 1964. године је проглашена за споменик културе.
Санација и адаптација зграде Народног музеја на Тргу републике је завршена 2018. године. Стална поставка је отворена 28. јуна, а до краја те године музеј је обишло више од 150.000 посетилаца.
Музеј ове године обележава 180 година постојања и данас има водеће место међу музејима у овом делу Европе. Сваке недеље је бесплатан улаз, а само у прошлој години га је посетило 170.000 људи.
.