ХЕРОИНА СА 12 ОДЛИКОВАЊА: Споменик Милунки Савић на Вождовцу нови симбол Београда
Милунка Савић је рођена 24. јуна 1890. године у селу Копривница код Јошаничке Бање. Приликом мобилизације 1912. године да би спасила свог брата јединца од одласка у рат, пријавила се под именом Милун Савић.
Била је учесник ратова од 1912 до 1918 године.
Према њеном сопственом казивању, она је да би изгледала као мушкарац скратила косу, обукла мушко одело и стегла груди пртеним увијачем.
Милунка је једина жена на свету која је била одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом, а добитник је и Легије части 4. и 5. степена. Носилац је Карађорђеве звезде са мачевима, Медаље за храброст, као и Споменице ослободилачких ратова 1912–1918. године.
Милунка је говорила и писала енглески и француски иако није имала завршену школу
Девет пута је била рањена, први пут у бици на Брегалници, 1913. године, када је и откривен њен пол, а због велике храбрости добила је чин каплара, док је на Солунском фронту унапређена у пешадијског наредника и постављена за командира јуришног вода.
Са српском војском и народом тешко рањена прешла је Албанију.
У Првом светском рату се борила у Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило”, познатом и као Гвоздени пук, учествовала је и у Дринској и Колубарској бици 1914. године. У ратовима је провела укупно осам година.
Милункина плата чистачице у Хипотекарној банци је била 1200 динара месечно
После ратова радила је више послова, у фабрици војних униформи као кројачица, касније и као куварица у Општој државној болници, а у Хипотекарној банци је била чистачица, где је од 1935. године „унапређена “ у чистачицу канцеларије директора банке.
На све церемоније између два светска рата ишла је у народној ношњи, а одбила је понуду француске владе да се пресели у Француску и добије њихову војну пензију као носилац највећих одликовања.
Француска је 2011. године у Паризу отворила музеј посвећен херојима из Првог светског рата, у њему је постављена и биста, ордење и фотографије Милунке Савић
Са дванаест највиших домаћих и страних одликовања Милунка Савић је, према подацима Војног музеја у Београду, у историји ратовања, била најодликованија жена на свету.
Умрла је 1973. године у Београду. Сахрањена је у породичној гробници без државних почасти. Њени посмртни остаци су премештени 2013. године у Алеју заслужних грађана.
Последње дане живота је провела на Вождовцу, на том месту је у знак сећања на српску хероину, њену храброст и велике заслуге у ратовима подигнут споменик.
Тим чином Град Београд и држава, су се одужили „српској Јованки Орлеанки“. Споменик ће остати подсетник свима да не заборављамо хероје који су живот посветили борби за српски народ.
Није добар човек онај који не воли свој народ и своју земљу“
Споменик је симболично, уз присуство највиших градских и државних званичника, окривен уочи Видовдана када је Милунка рођена.
Она је била оличење хуманости како у рату, тако и у миру, поред своје ћерке, подигла је и школовала усвојену и другу децу, на пут је извела око 30 дечака и девојчица.
Живела је скромно и повучено, а споменик у насељу „Браће Јерковић", остаће заувек симбол Београда и подсећање свим генерацијама на најодликованију српску ратницу, која је дуго била слављена у рату, а заборављена у миру.