ИСТОРИЈА ПУНА ИЗАЗОВА И УСПЕХА: Ентузијазам Београдске филхармоније траје више од једног века
Бројне турнеје, гостовања светских музичара и несвакидашњи наступи уткани су у 101 годину постојања једног од најбољих оркестара у региону.
Први наступ Београдске филхармоније одржан је у јуну 1923. године, када је чувени композитор и диригент Стеван Христић окупио музичаре Опере Народног позоришта, наставнике београдских музичких школа и неколицину аматера у оркестар.
„Оно што остаје уклесано у писаној и неписаној историји Београдске филхармоније је ентузијазам и Христићева визија која је пре 101 годину била да Београд добије европски изглед и да кроз музику приближи нашу средину свим трендовима”, наводи ПР Београдске филхармоније Јелена Милашиновић.
Цела изјава ПР-а Београдске филхармоније Јелене Милашиновић налази се у видеу испод.
У периоду до Другог светског рата, Филхармонија започиње сарадњу са оркестрима из Загреба и Словеније и остварује прве уметничке резултате са гостовањима иностраних диригената и вокалних извођача.
У ратном периоду Филхармонија није наступала, а осамнаест дана након ослобођења Београда, у новембру 1944. године одржала је први послератни концерт. Своју званичну аутономију, новог уметничког руководиоца Крешимира Барановића и име Симфонијски оркестар Народне Републике Србије добила је 1951. године. Ипак, свега годину дана касније, ансамблу је враћено име Београдска филхармонија које је задржано до данас.
Посебно место у историјату Београдске филхармоније заузима сарадња са индијским диригентом Зубином Мехтом, који је први пут дириговао оркестром Београдске филхармоније 1958. године. Мехта је од тада неколико пута наступао у Београду и некадашњој СФРЈ, а Филхармонија и данас сарађује са њим.
Током шездесетих и седамдесетих година прошлог века Симфонијски оркестар бележи значајне успехе. Ансамбл је наступао у бројним земљама у Европи, као и у Мексику и на Куби. У овом периоду Филхармонија снима издања за велике дискографске куће „Philips”, „Decca”, и „Electrola”, а тадашњи светски стручњаци уврстили су је међу пет најбољих европских оркестара.
Током ратова на територији бивше Југославије, Београдска филхармонија улази у тежак период своје историје, посебно током бомбардовања 1999. године, када није имала организовану концертну сезону, већ само повремене наступе.
Доласком Ивана Тасовца на место директора и Уроша Лајовица на место шефа-диригента 2001. године, светски извођачи гостују у Београду, реконстурише се дворана за наступе и мења се начин функционисања Београдске филхармоније.
Улога Ивана Тасовца у начину рада Београдске филхармоније посебно је значајна за новију историју ове установе. „Тасовцу припада једна цела петина историје Београдске филхармоније, јер је направио куршлус у свету класичне музике, а Београдска филхармонија је постављена на један интересантан, каприциозан, високо квалитетан начин, али тако да је отворена за све и шири своја врата ка публици", сматра Милашиновић.
Симфонијски оркестар недавно је прославио 101. рођендан, а нове странице своје историје исписује несвакидашњим концертима и гостовањима светски признатих уметника, које публику очекују у наредној сезони.