НАУЧНИК КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СВЕТ: Достигнућа Николе Тесле и данас фасцинирају

Један од три престоничкаспоменика Николи Тесли налази се већ више од 60 година испред Електротехничког факултета, као посвета научним достигнућима и мудрости. Споменик је дело вајара Франа Кршинића и изливен је у бронзи 1956. године.

Скулптура је висока 3,35 метара, а бронзана фигура Николе Тесле приказана је док  седи и држи књигу. Од његовог постављања 1963. године у Булевару краља Александра, споменик представља симбол Београда који асоцира на технолошки напредак.  

Поред споменика испред зграде Електротехничког факултета, у Београду се налазе још два споменика. Један се налази на аеродрому „Никола Тесла” у близини Сурчина, а други споменик подигнут је 2016. године и налази се у Карађорђевом парку, недалеко од зграде Народне библиотеке. 

Чувени научник Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. године у селу Смиљан, недалеко од Госпића, у тадашњој Хабзбуршкој монархији. Студирао је у Грацу и Прагу, а свој први изум - апарат за појачање гласа на телефону реализује 1881. године, док је радио као инжењер у Будимпешти.

Наредне 1882. године, посматрајући залазак сунца у Будимпешти и рецитујући стихове из Гетеовог „Фауста”, Тесла открива приницп стварања ротирајућег магентног поља са наизменичном струјом.

Након неуспеха приликом пуштања у рад првог индукционог мотора на свету, Тесла у Европи не наилази на подршку за његово револуционарно откриће, због чега одлази у Америку и запошљава се код Томаса Едисона. Посао му је понудио Едисонов близак сарадник Чарлс Бечелор. У јуну 1884. године Тесла долази код Едисона са цедуљом на којој је Бечелор исписао следећу препоруку: "Познајем два велика човека. Један сте ви, а други је овај млади човек који стоји пред вама". 

Своје прве полифазне индукционе моторе и генераторе Тесла конструише у лабораторији која се налази у његовој тек отвореној електричној компанији. Нови патент осцилаторни трансформатор, данас познат као „Теслин калем” открива 1891. године.

На светској изложби у Чикагу 1893. године Тесла постиже велики успех, јер су помоћу његових 12 двофазних генератора осветљени павиљони на изложби. Теслиних девет патената заслужно је и за пуштање у рад прве хидроцентрале наизменичне струје на Нијагариним водопадима 1896. године. За постигнућа у области полифазних и високофреквентних струја Тесла је добио Едисонову златну медаљу 1917. године.

Велики научник преминуо је 1943. године у 87. години у апартману хотела Њујоркер у коме је провео последњих десет година живота. За време комеморације одсвирана је српска родољубива песма „Тамо далеко”. Теслини посмртни остаци кремирани су по жељи његовог нећака Саве Косановића, а урна се данас налази у Београду.

На генералној конференцији за тегове и мере одржаној у Паризу 1960. године, усвојена је резолуција којом се јединица магнетне индукције у Међународном систему јединица (СИ-систему) назива тесла. На овај начин Теслином научном раду одата је велика почаст, јер се нашао међу само 15 највећих научника по којима су назване мерне јединице, као што су: Њутн, Фарадеј, Волта, Херц, Ампер, Келвин.