НЕКАДА ЕГЗОТИЧНА ПЕРИФЕРИЈА: Пут Славије од мочваре до једног од најпознатијих тргова у граду
Трг Славија обухвата простор између улица Краља Милана, Београдске, Макензијеве, Светосавске, Булевара ослобођења, Делиградске и Немањине.
Један од најпознатијих тргова и најпрометнијих локација у Београду, налази се на мање од 1,5 километар од средишта града, Теразија, на надморској висини од 177 метара.
Добио је име по старом хотелу Славија, у којем је на првом спрату била скулптура богиње Славије, симбола свих Словена.
Све до 80-их година XIX века, ово подручје је била велика бара на источном рубу града, где су Београђани ловили дивље патке. Овај крај је је био познат као Симића Мајур.
Шкотски предузетник Франсис Макензи је почео обликовање тог простора у трг, купио је велики комад земље од сина тадашњег председника српског парламента, Стојана Симића, и поделио их на мање парцеле немењене за продају, што је тада изазвало подсмех Београђана. Читав крај је по њему назван „Енглезовац".
Имање је платио 4.800 дуката, што је у то време била абнормална сума.
Макензи је ту изградио кућу, коју је назвао „Салом мира”. Она је касније постала стециште радничког покрета, Социјалистички народни дом. После Првог светског рата је претворена у кафану „Славија”, а после Другог на истом месту се налазио чувени биоскоп „Славија”.
На Славији су се налазиле кафане „Три сељака“ и „Рудничанин“, које су срушене пре и за време Другог светског рата.
Између два светска рата на Славији скоро ништа није грађено, у новембру 1940. године почела је градња магазина Владе Митића, зграде која би била највиша у граду да је завршена.Темељи су ископани, рат је спречио градњу, а до данас је остала београдска урбана легенда о „проклетству Митићеве рупе“, што је назив за низ неуспелих пројеката градње модерне робне куће на Славији.
У време немачке окупације, 1941. године је изграђен кружни ток и регулисан одвод отпадних вода до реке Саве.
Славија је више пута мењала име. После Другог светског рата, 1947. године, трг мења назив из „Славија“ у „Трг Димитрија Туцовића“. Тако се звао све до почетка 2000-их година, када је и службено враћено старо име, Славија.
Незаобилазан део Славије је и хотел истоименог назива, а за овај део града се везује прво отварање „Мекдоналдса" у Источној Европи.
Хотел „Славија" је саграђен између 1882. и 1888. године.
Славија је данас један од најзначајнијих симбола Београда и једно од најфреквентнијих места у граду где се укрштају све три врсте јавног градског превоза.
Данашњи изглед, са музичком фонтаном која је међу највећим у југоисточној Европи, Славија је добила после велике реконструкције 2017. године.