ЊЕН ЗАТВОРЕНИК БИО ЈЕ БРАТ КНЕЗА МИЛОША: Кула Небојша од тамнице до културног центра
Највећа кула Београдске тврђаве, изграђена је ради одбране града од турске војске, касније је претворена у тамницу, а данас представља најбоље очувано средњовековно здање Тврђаве и препознатљив симбол Београда.
Кула Небојша данас је смештена у Доњем граду Београдске тврђаве у близини Дунава. У средњем веку налазила се у Горњем граду и била је најзначајнија кула у тадашњем Београду. Када је крајем 17. века горњоградска кула разорена, њено име пренето је на данашњу Кулу Небојшу, која је по хијерархији моћи била након ње.
Кула Небојша подигнута је око 1460. године како би топовима бранила улаз у Доњи град. Посебно је била значајна у систему одбране Београда приликом турске опсаде 1521. године. Београд је дуго успешно брањен дејством топова са Куле, а тек када су је Турци запалили, Османско царство је заузело Београд.
Основа Куле је осмоугаона, а њена првобитна висина била је 22 метара. Дрвеним конструкцијима била су одвојена четири етажа и приземље, а на сваком спрату налазило се од пет до шест топовских отвора. У 18. веку, за време аустријске владавине (1717-1739) Београдска тврђава је обновљена, као и Кула Небојша. Изнад последњег спрата Куле изграђена је засведена конструкција, проширени су топовски отвори и она је поново бранила улаз у Београд.
Крајем 18. века Кула Небојша постаје турска тамница, у којој је био заточен и погубљен 1798. године чувени грчки револуционар Рига од Фере. У њој је погубљен и митрополит Методије 1800. године. Након слома Првог српског устанка многи Срби били су заточени у Кули Небојша, а 1815. године њен затвореник био је и први српски градоначелник Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша.
У Кули Небојша Османска империја заточила је, мучила и 1798. године убила грчког револуционара Ригу од Фере.
Кула Небојша један је од главних симбола Београдске тврђаве, али и главног града. Уз донацију грчке владе Кула је обновљена 2010. године, а данас представља културни центар, у ком се одржавају изложбе.
Њен садашњи ентеријер чине приземље и три спрата, а у делу простора у приобалном бедему налази се вишенаменска сала. У Кули су приказане изложбе о њеном историјату, животу и делу Риге од Фере, као и о Првом и Другом српском устанку.