БЕОГРАД ПРВИ ПУТ ПРЕСТОНИЦА ЗА ВРЕМЕ ЊЕГОВЕ ВЛАДАВИНЕ: Бронзана фигура са плаштом чува успомену на деспота Стефана
Споменик је постављен 1982. године на платоу Горњег града Београдске тврђаве. Аутор је вајар Небојша Митрић који је дело поклонио граду.
Скулптура је висока 3,20 метара, а на постаменту су мотиви средњовековне симболике и натпис: „Нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд – деспот Стефан Лазаревић, 1377 – 1427, велики владар и песник, ктитор Београда".
Бронзана фигура мушкарца са плаштом представља успомену на великог српског владара, књижевника и градитеља.
Деспот Стефан, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, наследио је Србију после боја на Косову, када му је припао тежак задатак да води поробљену државу. Иако млад, успео је да разбијену Србију оснажи.
Деспот Стефан је поштовао вазалну заклетву све до 1402. године, када је султан Бајазит пао у татарско заробљеништво. Тада настаје заокрет у спољној политици и њему угарски краљ на управу даје Београд, где он из Крушевца сели центар своје владавине.
Београд тада постаје први пут српска престоница, војно, економско и културно средиште државе.
Деспот Стефан 1403. године прогласио је Београд својом престоницом.
Београд улогу главног града, није имао дуго, укупно 23 године, до смрти деспота Стефана 1427. године.
Деспот Стефан је према речима његовог биографа Констатина Филозофа, био опчињен Београдом, поредио га је са „најлепшим местом, од давнина превеликим градом“.
Београд га се и кроз овај споменик на Калемегдану данас достојно сећа. Представља један од симбола главног града, који чува успомену на знаменитог владара.