ХАЈДУЧКА ЧЕСМА У КОШУТЊАКУ: Једна од најстаријих и најмистериознијих у Београду
О самој изградњи Хајдучке чесме се врло мало зна, претпоставља се да је подигнута крајем 18. века.
Једна је од најстаријих чесама са изворском водом. Налази се у источном подножју познатог излетишта Кошутњак и представља један од симбола Београда.
Званичних података о времену, када је овај извор претворен у јавну чесму нема. Први запис у коме се помиње Хајдучка чесма је тестамент Доситеја Обрадовића, у коме је изнео жељу да буде сахрањен у њеној близини.
Уређена је у време кад је Кошутњак претворен у ловиште за време кнеза Милоша и његовог сина Михаила.
Први важан догађај из српске историје по коме је овај део остао упамћен је атентат на кнеза Михаила.
У недељу, 29. маја 1868. године, на стотинак метара од извора убијен је кнез Михаило Обреновић. Са њим је настрадала и Анка Константиновић, мајка Катарине са којом је планирао да се ожени.
Поред занимњивог избора имена, ова чесма је постала позната и као место на коме је одржано много легендарних концерата
Један од најчувенијих је наступ Бијелог дугмета код Хајдучке чесме 28. августа 1977. године.
Народ је некада веровао да из ове чесме тече лековита вода. Међутим, никада није било званичних доказа за то.
Према анализи Градског завода за јавно здравље, обављеног у јулу 2024. године, вода за пиће са Хајдучке чесме је исправна за пиће.
Без обзира на делимичну урбанизацију Кошутњака јер у близини се налази значајна саобраћајница Хајдучка чесма је остала нераздвојни део природе.