СИМБОЛ БЕОГРАДА ОД 1965. ГОДИНЕ: Авалски торањ, јединствена знаменитост главног града
Авалски торањ је био и остао један од заштитних знакова Београда. Путници који долазе из унутрашњости увек су знали, када њега виде да су близу главног града.
Авалски торањ је најзначајнији телекомуникациони објекат. Са висином од 204,68 метара, привлачи велики број посетилаца и спада у првих пет туристичких дестинација Београда.
Први Авалски торањ се градио четири године. Пуштен је у рад 1965. године.
У то време са висином од 202,8 метара био је један од најлепших торњева у свету, јединствен по томе, што је за пресек имао једнакостранични троугао, симбол српског троношца за седење.
Торањ су пројектовали архитекти Угљеша Богуновић и Слободан Јањић и конструктор, академик Милан Крстић.
Срушен је у НАТО агресији, у ноћи између 29. и 30. априла 1999. године, а градња новог торња је почела крајем 2006. године.
Нови Авалски торањ је отворен у 2010. године. Он је реплика старог, али је виши за два метра од старог.
Авалски торањ може да издржи земљотрес до 9,2 степена Меркалијеве скале.
Овде има за свакога понешто, највећу пажњу привлачи јединствен поглед. Са његовог врха може да се види цео Београд, али и мирна брда зелене Шумадије.
Поред природе и видиковца, бројни садржаји могу испунити време проведено на овом месту. Поред дечјих игралишта, теретане на отвореном и спортских терена, за све љубитеље адреналина, једна од понуда је спуст са 110 метра Авалског торња са отворене терасе.
Уклањање остатака срушеног торња је почело у мају 2005. године.
Нови Авалски торањ је највиши торањ на Балкану, а први је у време кад је отворен био пета највиша грађевина на свету.
Данас је и даље један од најпрепознатљивијих симбола Београда и значајно обележје главног града.
Поред културно-историјског значаја, право је место за бег из градске гужве са породицом и пријатељима.