У ЊОЈ СУ БИЛИ ПРВИ ГРАДСКИ ХОТЕЛ, АПОТЕКА И КЊИЖАРА: Улица краља Петра, једна од најстаријих београдских улица
Улица краља Петра је више пута мењала име, била је некада најважнија трговачка улица и представљала је административни и културни центар.
Улица краља Петра, једна од најстаријих градских улица била је центар дешавања у старом Београду.
Настала је још за време Сингидунума и древног Рима, а о њеној стратешкој важности у то време сведоче остаци староримских зграда.
Претпоставља се да су поред садашње зграде Народне банке Србије, у њој током I и II века нове ере били римски форум, базилика и терме.
Важна је била и у XVII веку када су је населили Дубровачки трговци.
Прва званична београдска апотека, у XIX веку се налазила у овој улици, као и први градски хотел „Код јелена", који је срушен 1938. године.
Прва градска апотека је била на месту где се данас налази стамбена зграда са бројем 8.
Поред апотеке и хотела у данашњој улици краља Петра су отворене прва књижара, пошта и робна кућа, модерни „Робни магазин”, а постављен је и први сто за билијар. Она је била и прва улица, која је уместо турске калдрме поплочана коцком и у којој је одиграна прва кошаркашка утакмица.
Први хотел је саграђен 1843. године, имао је мермерне столове, а у њему се говорило на неколико језика.
Главна зграда Народне банке Србије и школа „Краљ Петар Први“, своје место су нашли у овој улици почетком XX века.
Једна од најстаријих београдских основних школа „Краљ Петар Први“, у време подизања била је најмодернија школска зграда за основну наставу у Србији. За споменик културе је проглашена 1965. године.
Данас се у овој улици налазе значајне институције, као и многобројни објекти, који су проглашени за споменике културе.
Између осталих, овде су Патријаршија Српске православне цркве, Саборна црква, Јеврејски историјски музеј, а на углу са Господар Јевремовом улицом, Бајракли џамија.
Улица краља Петра је неколико пута мењала име. Према писању Бранислава Нушића, до 1872. године се звала „Чаршија" и „Трговачка улица".
Од 1872. до 1904. године била је Дубровачка, а од 1904. до 1946. године Краља Петра I. Те године доњем делу улице је враћен назив Дубровачка, а горњи, који се простире од Улице цара Душана до Саборне цркве се назива Улица 7. јула. Многи, посебно старији Београђани и данас је зову тако. Назив Улица краља Петра јој се враћа 1997. године.
Име носи по краљу Петру I Карађорђевићу (1844-1921).
Дуга је око један километар, позната је по зградама, које представљају мешавину различитих архитектонских праваца. Налази се у најстаријем градском језгру, територијално припада општини Стари град, а већ дуго је један од најпрепознатљивијих симбола Београда.
Улица краља Петра има велики културно-историјски значај, представља својеврстан времеплов од I до XXI века. Она је спој старог и новог, повезује обале две реке, Саве и Дунава и као таква привлачи велику пажњу становника Београда, њихових гостију и туриста јер само једном шетњом истовремено могу осетити дух прошлости и савремености.