„КРАЉИЦА ПИЈАЦА” МЕЂУ БЕОГРАЂАНИМА: Зелени венац, споменик културе од посебног значаја
Када је уређен, Зелени венац је постао централно градско место и саобраћајно чвориште на коме су се укрштали путеви оних који су путовали у Београд или одлазили из њега.
„Зелени венац" је једна од најстаријих и најпосећенијих београдских пијаца. Изграђена је 1920. године, после одлуке донете на Првој скупштини пиљара Србије.
У то време, роба је најчешће допремана запрежним колима, док су дрвене тезге правили сами продавци.
Зелени Венац је прва пијаца која се поред Велике пијаце, помиње у историјским изворима. Названа је по делу града у коме је изграђена, а овај део Београда је име добио на интересантан начин. Овде се некада налазила кафана на чијој је фасади стајао лимени зелени венац, толико уочљив да је читав крај понео то име.
На овој пијаци, робу су највише продавали произвођачи из околине Вишњице, Сланаца, Великог Села, Овче, Борче и Обреновца.
Због јединственог архитектонског решења читав комплекс пијаце „Зелени венац“ проглашен је спомеником културе од посебног значаја.
Колико је омиљена међу неродом показује и то да су је Београђани назвали „краљицом пијаца”.
Сама пијаца и место на коме је изграђена имају бурну прошлост. На овом месту се све до 1835. године налазило гробље, а мучиле су га и подземне воде које су овде извирале и стварале бару преко које се некада могло прећи само чамцима.
Током деценија пијаца се мењала, али од својих почетака, па све до данас, популарни „Зелењак” је једна од омиљених пијаца Београђана, представља симбол главног града и место где се мешају мириси и укуси, а укршта прошлост и садашњост.
Она за грађане није само пијаца, већ место сусрета и разговора, овде свака тезга има своју причу, а локација у самом центру града на окретници аутобуса, омогућава брз и лак долазак до ње.