ДЕЛИЋ ЖИВОТА И РАДА ВЕЛИКОГ НАУЧНИКА У МУЗЕЈУ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА: Вредни експонати, белешке и мапе на једном месту
Јован Цвијић је био један од наших највећих научника које је оставио трага и у светској географији. Делић његових важних дела, али и живота, можемо да видимо у Музеју који се налази у кући коју је Цвијћ саградио и у њој живео са својом супругом.
Музеј у Београду, на Копитаревој градини открива нам делић живота и рада овог славног научника, каже Марија Петровић из Музеја Јована Цвијића.
- Кућа је саграђена према нацртима и жељама самог научника, изграђена је 1905. године, а ентеријер, односно сликарство које је данас делом оригинално сачувано, урадио је научник Драгутин Инкиостри Медењак. Он је такође заслужан и за дизајн и за намештај који такође може и данас да се види у кући, објашњава Петровић и додаје да пошто овај брачни пар није имао деце, наследници су одлучили, тачније рођаци Љубице Крстић да кућа припадне културном наслеђу и постане музеј.
Музеј Јована Цвијића се налази у Улици Јелене Ћетковић број 5.
Кућа је званично отворена 1965. године и тада је постала музеј у склопу Музеја града Београда.
- Оригинално су сачуване три прве просторије у кући где може да се види сликарство на зидовима изведено у стилу сецесије, као и фрагменти радне собе Јована Цвијића, али на жалост највећи део радне собе није сачуван, изгорео је у току II светског рата. Остатак куће су два салона, једна који се данас назива салон Јована Цвијића и салон Љубице Крстић, и последња соба која је посвећена заправо научном раду где посетиоци могу да виде белешке, тачније имају увид у бележења на терену, као и многе мапе које се и данас користе за научна истраживања, рекла је Марија Павловић из Музеја Јована Цвијића.
Ово здање поред тога што чува вредне експонате, својим унутрашњим дизајном и архитектуром представља редак бисер сецесије у Београду јер је сваки детаљ дизајниран у маниру врло популарног стила у Европи тог времена.