Споменик Арчибалду Рајсу 9x16.00_00_40_10.Still050.jpg
београд.рс

београд.рс

Београдска ризница

СПОМЕНИК АРЧИБАЛДУ РАЈСУ У ТОПЧИДЕРСКОМ ПАРКУ: Знак захвалности једном од највећих пријатеља Срба

31.10.2024.

СПОМЕНИК АРЧИБАЛДУ РАЈСУ У ТОПЧИДЕРСКОМ ПАРКУ: Знак захвалности једном од највећих пријатеља Срба
Величина слова

Споменик је постављен 1931. године, две године након његове смрти у близини куће где је живео, а од 1965. године је културно добро.

Родолф Арчибалд Рајс један је од највећих пријатеља Србије и српског народа.

Рођен је 1875. године, а поред тога што је докторирао хемију, бавио се и ратном фотографијом. Био је швајцарски криминолог који је истраживао злочине над Србима у време Првог светског рата.

Споменик Арчибалду Рајсу 9x16.00_00_29_12.Still049.jpg
београд.рс

Арчибалд Рајс је прикупио многа документа о злочинима окупатора у Мачви и Прњавору и са њима упознао светску јавност.

На позив српске владе, дошао је 1914. године да истражи зверства аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилима. 

Са војском је као добровољац прешао Албанију и толико заволео Србе да је у Београду остао да живи и после Великог рата.

Умро је 1929. године у својој кући на Топчидеру, а сахрањен је по његовој жељи на Топчидерском гробљу. Две године након смрти, 1931. године, захвални Срби су му подигли споменик у Топчидерском парку.

Споменик Арчибалду Рајсу 9x16.00_00_10_20.Still046.jpg
београд.рс

Постављен је на високом белом каменом постаменту са натписом на српском и француском језику „1914–1918. Своме ратном другу пријатељу Срба из најтежих дана. Војнику правде, истине и права, Швајцарцу, професору, др Рајсу.” 

Скулптура Арчибалда Рајса је дело вајара Марка Брежанина.

Аутор је потписан у доњем углу 1930. године, када га је излила ливачка радионица Ђорђевић из Београда.

Споменик Арчибалду Рајсу 9x16.00_00_17_13.Still047.jpg
београд.рс

Ово спомен-обележје, данас је један од симбола Београда и представља непокретно културно добро.

Својим истраживањима злочина над Србима у Првом светском рату Рајс је заувек задужио Србију. Врлинама српског народа се дивио, али је увиђао и наше мане. Својом књигом „Чујте Срби”, која је настала 1928. године је покушао да нас спаси баш од њих. 

Подели вест